Retki su ratari koji su dugo zadržavali pšenicu kod sebe, više se to dešava sa skladištarima, koji su kupovali pa očekivali da će prodati po većoj ceni
Prema poslednjim podacima Produktne berze u Novom Sadu, pšenicom se slabo trgovalo, uz cenu od 19,5 dinara po kilogramu bez PDV-a. Sa druge strane, konkurencija na tržištu neprestano raste u trci Rusije i Ukrajine da prodaju zalihe. Stoga su, prema rečima Sunčice Savović, direktorke Udruženja Žita Srbije, domaći ratari ove godine zaista u problemu, ali država nije jedina kriva za takvo stanje. Naime, ona ističe da ratari pšenicu nisu prodali ni kada je cena bila znatno veća nego što je sada slučaj, što je za posledicu imalo stvaranje još većeg disbalansa nagomilavanjem dodatnih viškova robe.
”Država je u sklopu odluka koje je donosila prošle godine zaslužna za prelazne zalihe od 700.000 tona koje imamo od roda iz 2022, a za sve ostale viškove zaslužne su pogrešne tržišne odluke vlasnika robe. One su legitimne, jer svako ima pravo da odluči da li će i kada da proda proizvod. Ipak, suština je da, čekajući visoke cene, vlasnici robe nisu prodali pšenicu u žetvi kada je bila 35 dinara, ali ni do kraja novembra kada je dostizala 40 dinara za kilogram. Takođe, ni do februara ove godine, kada je cena bila u padu, ali iznosila 32 dinara“, ističe Savović.
Ona dodaje da će, uprkos kolebanjima ratara da li da obnove useve, pšenica biti posejana, ali na površinama manjim nego godinu dana ranije.
Suprotno od Savović, predsednik Nezavisnog udruženja poljoprivrednika Jovica Jakšić tvrdi da zalihe nisu rezultat zastoja u prodaji kod samih proizvođača, već pre punih skladišta. ”Kada bi ratari znali koja će cena pšenice kada biti, ne bi bili u njivama već bi bili brokeri. Proizvod prodajemo onda kada nam je potreban novac, jer imamo kredite, obaveze i zaduženja, pa u skladu sa rokovima i prodajemo. Retki su ratari koji su dugo zadržavali pšenicu kod sebe, više se to dešava sa skladištarima, koji su kupovali pa očekivali da će prodati po većoj ceni, kako bi napravili razliku kao što je bila prethodnih godina“, kaže Jakšić.
On dodaje da, iako paori žele da prodaju žitarice – sada nemaju kome, te stoga ocenjuje da nije u redu da iko ”upire prstom u njih“. ”Skladištari su pooštrili uslove, nemamo kome da prodamo robu, a sopstvenih skladišnih kapaciteta slabo imamo. Takođe, u koga mi da upiremo prstom što roba ne plovi Dunavom – ko je za to kriv?“, pita Jakšić.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin, podseća da su prosečni proizvođači pšenice trenutno na nuli, a da neminovno ima i onih koji su poslovali u gubitku.
