Kada su pre više od dve godine počela poskupljenja, hrana je prednjačila po rastu cena. Zbog toga se u javnosti često polemiše o tome ko je kriv za to. Proizvođači, odnosno njihovi troškovi proizvodnje ili trgovci i njihove marže
Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji uradio je Republički zavod za statistiku za potrebe vlade. Podaci se odnose na period od 1. januara do 31. aprila 2023. godine.
Istraživanje o prihodima od prodaje hrane u unutrašnjoj trgovini pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila 14,9 odsto. Bruto marža je, inače, direktni profit koji preduzeće ostvaruje za dobro ili uslugu, odnosno razlika između prodajne cene (bez pdva-a) proizvoda i njegovih troškova proizvodnje. Zbog toga je poznata i kao profitna marža.
Prema koncentraciji na tržištu, trgovačke kuće su razvrstane u dve grupe – ”vodećih 20” i ”ostali”. ”Vodećih 20” imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto. Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe ”vodećih 20” iznosila je 14,6%, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Kod grupe ”ostali” prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.
Najveće razlike u visini bruto marži uočene su u kategoriji svežeg mesa. Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu „vodećih 20” čine zapravo veliki trgovinski lanci i, s obzirom na to da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju s nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda.
Za razliku od grupe „vodećih 20”, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom na to da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda. Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže ”proširi” na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca.
Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, s maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto.
Najniži raspon zabeležen je kod šećera, s maksimalnom stopom bruto marže od 17,7, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.
