Dok se u Srbiji nastavlja borba protiv afričke kuge svinja, zbog koje je ove godine uklonjeno oko 30.000 životinja, stručnjaci različito ocenjuju odgovornost za širenje zaraze. Profesor stočarstva Vitomir Vidović smatra da država nije na vreme ograničila brojnost i kretanje divljih svinja, dok konsultantkinja Udruženja odgajivača svinja Sanja Čelebićanin upozorava da deo proizvođača i dalje ne primenjuje propisane biosigurnosne mere
Vidović je za agenciju Beta ocenio da su nadležni, još nakon pojave bolesti 2019. godine, morali da preduzmu odlučnije mere za kontrolu populacije divljih svinja, koje predstavljaju jedan od važnih izvora širenja virusa.
Prema njegovim rečima, divlje svinje u potrazi za hranom prilaze selima i farmama, zbog čega ni objekti sa visokim nivoom biosigurnosti nisu potpuno zaštićeni. Smatra da je trebalo uključiti sve raspoložive državne resurse, smanjiti njihovu brojnost i ograničiti kretanje u lovištima.
Šteta veća od broja uklonjenih životinja
Vidović upozorava da se ekonomske posledice ne završavaju na vrednosti uginulih i eutanaziranih svinja. Među uklonjenim životinjama nalaze se i priplodne krmače, pa se gubitak prenosi i na buduću proizvodnju prasadi.
Dodatni problem predstavlja ograničen izvoz svinjskog mesa iz zemalja u kojima je bolest prisutna. Prema njegovoj oceni, Srbija zbog dugotrajnog prisustva virusa može trpeti višemilionske gubitke, uz istovremeno povećanje zavisnosti od uvoza.
On smatra i da bi Srbija trebalo da uspostavi čvršću saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, jer divlje životinje prelaze državne granice, pa nacionalne mere bez regionalne koordinacije imaju ograničen efekat.
Vidović je kritikovao i najave da bi gazdinstvima na kojima se bolest ponovi mogla biti trajno zabranjena proizvodnja svinja, ocenjujući da se odgovornost ne može automatski pripisati odgajivačima ukoliko virus prenose divlje životinje.
„Najkritičnija karika je čovek“
Sanja Čelebićanin, međutim, ocenjuje da veliki deo odgovornosti snose proizvođači koji ne poštuju veterinarske preporuke i zabrane.
Ona navodi da pojedini odgajivači puštaju domaće svinje na ispašu u šume, hrane ih pomijama ili ne ograničavaju kontakte radnika sa drugim gazdinstvima i lovištima. Takvo ponašanje, kako ističe, može omogućiti unošenje virusa u objekte i njegovo dalje širenje.
„Najkritičnija karika u lancu odgovornosti je čovek, jer još nema dovoljno svesti o bolesti koja može da devastira populaciju svinja“, ocenila je Čelebićanin.
Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali je izuzetno zarazna i smrtonosna za domaće i divlje svinje, a vakcina protiv nje još nije dostupna. Virus može dugo opstati u mesu i proizvodima od mesa, zbog čega su zabrana hranjenja pomijama, kontrola prometa životinja, dezinfekcija vozila i opreme i sprečavanje kontakta sa divljim svinjama među ključnim merama zaštite.
Najavljen odstrel divljih svinja i ograničavanje kretanja
Ministarstvo poljoprivrede najavilo je pojačan odstrel i smanjenje brojnosti divljih svinja, kao i moguće ograničavanje kretanja ljudi u pojedinim šumskim područjima, uključujući sakupljanje šumskih plodova.
Najavljene mere pokazuju da su za suzbijanje bolesti neophodne istovremena kontrola populacije divljih svinja, stroži nadzor transporta i prometa životinja i dosledno sprovođenje biosigurnosnih pravila na svakom gazdinstvu.
