Bez tereta starih dugova Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) bi, kažu, poslovala s profitom, a ovako je i prošlu godinu završila sa minusom. U PKB-u očekuju da će mnogi želeti da kupe paket njihove imovine, jer je to model privatizacije koji je odabrao Grad Beograd kao vlasnik.

– U okviru tog dela imovine biće praktično sva imovina PKB-a, zemljište, životinje, mehanizacija, ceo tehnološki proces, potreban broj zaposlenih, uslov da određeni broj godina mora da zadrži stočarsku proizvodnju na ovom nivou – kaže Dragiša Petrović, generalni dirketor PKB-a.

Petrović kaže da imovinski paket ne sadrži građevinsko zemljište koje ostaje Gradu Beogradu i da ovog trenutka ne bi mogao da spekuliše oko vrednosti preduzeća.

Predstavnicima zaposlenih u PKB-u ne dopada se ideja da se sva imovina preda u privatno vlasništvo.

– Mi smo za model postojanja PKB-a sa većinskim državnim vlasništvom. Nemamo protiv da se delimičnom privatizacijom nađe efikasniji menadžment, ali ne treba ovakvu kompaniju prepustiti bilo kome – kaže Nikola Lazić iz Nezavisnog sindikata “PKB korporacije”.

– Više sam volela da smo mogli da ga sačuvamo u okviru države, ali modeli poslovanja su takvi da nameću potrebu da se prepoznaje vlasnik, da on odgovara za proizvodnju i da on bude taj koji će garantovati kontinuitet kombinata – kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

“MK Group” i Industrija mesa “Matijević” najpoznatije su od domaćih kompanija koje su se prijavile da su zainteresovane da kupe PKB. Potencijalni strani investitori su iz Nemačke, Danske, Hongkonga, Austrije, Kine i Rusije.

– Treba voditi računa da se ne dese loši primeri iz prošlosti, da dođu pravi vlasnici koji su bili u tom biznisu, a ne ljudi koji se nisu ni bavili poljoprivredom – kaže Dragan Glamočić, savetnik premijera za poljoprivredu.

Prema njegovim rečima, bolje je ako dođe inostrani kapital, ali, ako ne dođe, dobrodošao je i domaći.

– Svima onima koji se zalažu za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta savetujem da prodaju svoje stanove strancima i da onda od njih iznajme te stanove da u njima stanuju – kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.

A pre juna i javnog poziva za privatizaciju pred PKB-om je drugi izazov – kako prevazići 31. maj, kada prestaje zakonska zaštita od poverilaca. To znači da bi prvog juna na vrata mogli da im zakucaju poverioci i da traže 27 mil EUR, koliko PKB ima takozvanih starih dugova.

Sličnu muku muči većina od oko 300 preduzeća u restrukturiranju za koje država traži vlasnika. U Ministarstvu privrede, kažu, razmatraju različita rešenja kako da se rok ispoštuje, a da 1. juna ne nastane kolaps.