Rakiju van prodajnih mesta uglavnom nude neregistrovani poljoprivredni proizvođači, koji time štete državi, a kako nisu podložni kontroli više je razloga za sumnju u kvalitet iste

Pitanje je koliko se kontrolišu domaćinstva koja prodaju rakiju, jer je broj inspektora na terenu veoma mali. Osim puke kontrole prodavaca, tu je i pitanje da li je ta rakija zaista rakija od voća, koliki je taj procenat, odnosno da li je po pravilniku o proizvodnji rakije koji jasno propisuje udeo voća. Činjenica je da se država ošteti za stotine i stotine hiljada dinara zbog pojedinaca koji prodaju rakiju sivim tokovima, a na nju ne plate ni porez, ni akcizu.

”Nekada se dešava da se dodaju zamene za voće, koje su dosta jeftinije. Pojedini dodaju šećer, ili arome voća, a jedino analiziranjem može da se uvrdi da li je lažna i ili ”prava“ rakija. Razlika u procentu određuje šta je voćna a šta rakija sa sadržajem voća“, kaže Marko Dragić, pravni savetnik pri novosadskom NOPS-u.

Domaćinstva koja prodaju rakiju ”na pragu“ ili ispred svog dvorišta daju je za 1.000, a ponegde i 2.000 dinara. ”Osim poreza, na rakiju bi morala da se plati i akiza jer je alkoholni proizvod. Potrošač ne može da prepozna kvalitet prilikom kupovine, može samo da veruje na reč. Zato flaša mora da ima deklaraciju, na kojoj će jasno da piše sadržaj kao i zvanično poreklo, kako bi potrošač mogao sam da uradi ekspertizu u svakoj akreditovanoj laboratoriji ukoliko sumnja na kvalitet“, kaže Dragić.

Poslednjih decenija sve je više porodičnih destilerija koje proizvode različite vrste rakije. Prema svetskim standardima i uvedenom HASAP sistemu. Proces dobijanja rakije je relativno jednostavan, zato svako seosko domaćinstvo ima mogućnost da pravi svoju sopstvenu rakiju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja prirodnih rakija u proteklih pet godina beleži konstantan rast, a u 2020. u odnosu na 2019. godinu taj rast iznosi 25,6 odsto.

Broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, tako da je trenutno u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima. Primetan je i konstantan rast izvoza rakija od voća. Tokom prošle godine povećan je za oko 60 procenata i njegova vrednost iznosi 7,8 miliona evra.

Najviše rakije od voća izvozi se u Hrvatsku, SAD, Nemačku, Crnu Goru i BiH, ali proizvođači osvajaju i nova tržišta kao što su Island, Singapur, Kazahstan, Malta, Kipar.

BiF