Na jugu zemlje, u krajevima poznatim po najboljem roštilju u Srbiji, sa nevericom dočekuju predlog da se zakonom zabrani upotreba roštilja na ugalj u ugostiteljskim objektima i oni zamene grilovima na struju ili gas
Kako je za Politiku rekao Zoran Mirašević, predsednik Udruženja ugostiteljsko-turističkih poslenika iz Niša, ovakva inicijativa, po njegovom mišljenju, teško je ostvariva.
– Mislim da Srbija ima mnogo većih problema od ukidanja ćumura, koji se godinama koristi u svim ugostiteljskim objektima. Izlišno je komentarisati ovakve informacije. To sigurno neće proći u Nišu, Vranju ili Leskovcu a prema mom mišljenju ni u Beogradu – kaže Mirašević.
Podsetimo, Odboru za zdravlje i porodicu nedavno je stigla građanska predstavka dr Ivana Nikolića iz Beograda da se zakonom zabrani upotreba roštilja na ćumur, kao način borbe sa sve učestalijim tumorom debelog creva. I to zbog određenih štetnih jedinjenja koja se stvaraju isključivo prilikom korišćenja roštilja na ugalj.
Ovaj predlog upućen je Ministarstvu zdravlja, sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu na razmatranje. Međutim, u Ministarstvu zdravlja juče nisu komentarisali kakva može biti sudbina ovog predloga koji je izazvao veliku pažnju javnosti.
Dr Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta i predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” da je istina da u dimu ima policikličnih aromatičnih ugljovodonika koji su kancerogeni. Po njegovom mišljenju, osnovno pitanje je koliko se dimljene hrane unosi u organizam. Stanković ističe da trenutno ne postoji preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) ili drugih međunarodnih tela da se takav način pripremanja hrane izbaci iz upotrebe. On nije upoznat da je u nekoj državi do sada zakonom zabranjeno korišćenje roštilja na ugalj.
– U svakom dimu od organskog materijala koji sagoreva (i uglja i drva) ima ovih jedinjenja. Tako da neko ko mnogo jede roštilj može da bude izložen većoj količini ovih kancerogenih supstanci. Ista je situacija i kod dimljene hrane – pršute, kobasica, slanine… Mada se sve više u industriji koristi aroma dima koja se ubrizgava u meso i nema ta svojstva – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u tom smislu bi grilovi na gas ili struju bili bezbedniji jer njihov dim ne sadrži takva jedinjenja. Smatra da ovakva inicijativa „nije loša” ali je pitanje da li postoji dovoljno dokaza da bi uvođenje te mere pomoglo u poboljšanju zdravlja građana. U svakom slučaju, dodaje, ne treba preterivati u konzumiranju dimljene hrane. Na pitanje šta to konkretno znači Stanković kaže:
– Ne treba jesti svaki dan meso sa roštilja na ćumur ili drva. Jednom nedeljno je prihvatljivo – kaže dr Ivan Stanković.
Ograničeni dokazi o štetnosti crvenog mesa
Još krajem 2015. godine Međunarodna agencije za istraživanje kancera (IARC) pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji objavila je izveštaj da je crveno meso u celini ”verovatno kancerogeno”, iako za to postoje ograničeni dokazi. Navedeno je da svega 50 grama mesnih prerađevina dnevno – što je manje od dve kriške slanine, povećava rizik razvoja karcinoma debelog creva 18 odsto.
Ipak, SZO je tada istakao kako smatra da meso može da bude i korisno za zdravlje i da ovi zaključci mogu da pomognu zemljama pri davanju uravnoteženih saveta za ishranu.
– Ova odluka ne znači da treba da prestanete da jedete crveno meso ili prerađevine, ali ako ih mnogo jedete, možda bi trebalo da razmišljate o redukovanju – rekao je profesor Tim Kej iz britanske agencije za istraživanje kancera, dodajući da ne može naneti štetu ako se s vremena na vreme pojede sendvič sa slaninom, a da zdrava ishrana podrazumeva pre svega umerenost.
