Zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije
Šljiva je jedno od najtraženijeg voća na tržištu EU, naročito u Skandinaviji i Nemačkoj. Hrvatskoj to nije od pomoći, jer su zbog raznih tržišnih poremećaja mnogi veliki proizvođači odustali od tog posla.
“Susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza”, izjavio je Miroslav Kuskunović iz hrvatske konsultantske kuće Smarter.
Dodaje se da je Rumunija 2018. imala rekordnu proizvodnju od 830.000 tona. Ta zemlja trenutno, kao i Srbija proizvodi oko 500.000 tona godišnje, dok se u BiH ta cifra kreće između 150 i 200.000 tona.
U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno svega 9.000 tona šljva, dok je 2008. godine to bilo čak šest puta više.
Sve to, kako se naglašava, ukazuje na ozbiljne probleme u hrvatskom voćarstvu – fale moderni zasadi, osiguranje voćnjaka i osmišljavanje novih proizvoda.
Dobar deo proizvodnje se obavlja i u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.
Prema zvaničnim podacima, šljiva se u Hrvatskoj gaji na 4,5 hiljada hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji.
Prošle godine, Hrvatska je izvezla šljiva u vrednosti od 540 hiljada , dok je uvoz tog voća vredeo 1,5 miliona evra.
Najviše šljiva u Hrvatsku stiglo je iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije.
Na evropskom tržištu potražnja za šljivama je ogromna i one se koriste nakon sušenja, kao i za pravljenje marmelade i rakije.
Zanimljiv je i podatak da je Holandija najveći uvoznik šljiva koje ne potiču iz Evrope.
