Da li je vreme jeftinog voća iza nas? Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je voće za godinu dana (2024–2025) poskupelo 68,2 odsto, što ga čini apsolutnim rekorderom po rastu cena u ovom segmentu
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije, voćari već treću godinu zaredom trpe posledice slabog ili izostalog roda, pa ni visoke cene često ne mogu da nadoknade gubitke prinosa. U najtežoj situaciji su proizvođači jabuke, prvenstveno zbog problema sa plasmanom na rusko tržište.
Leposavić za Politiku navodi da je prošle godine hladni talas u aprilu zahvatio veliki deo Balkana, pa štete nisu zabeležene samo u Srbiji, već i u okolnim zemljama. Ističe i da su makedonski proizvođači poslednjih godina snažna konkurencija, posebno u jabuci, jer na našem tržištu postižu niže izvozne cene zahvaljujući nižim troškovima energenata, repromaterijala i, naročito, jeftinijoj radnoj snazi.
Kada je reč o pojedinim kulturama, najveći udar pretrpela je kajsija, koje je bilo veoma malo. Iznenađujuće loši rezultati zabeleženi su i kod višnje, iako se smatra otpornijom na prolećne mrazeve. Šljiva, koja se uobičajeno proizvodi u količinama od 500 do 600 hiljada tona, prošle godine je bila na oko 30 odsto prosečne rodnosti. Proizvodnja kruške je, prema njegovim ocenama, godinama u krizi, pre svega zbog otežane kontrole bolesti i štetočina. Kao izuzetak navodi borovnicu, sa kojom su proizvođači prošle godine uglavnom imali pozitivan bilans, a gaji se na oko 2.500 hektara.
Zaključak je da rast cena nije posledica jednog faktora, već kombinacije klimatskih rizika, podbačaja roda, tržišnih ograničenja i troškova proizvodnje. Zato sve češće pitanje nije samo koliko će voće koštati, već i da li će ga u pojedinim sezonama uopšte biti dovoljno.
