Sve je više poteškoća u pokušajima da se Evropska unija izbori sa procesima donošenja odluka zasnovanim na konsenzusu, ali i uvozu iz Ukrajine i Zelenoj agendi
Na neki način, odluke vezane za hranu i poljoprivredu u 2023. više su primetne u onome što se nije dogodilo, nego u onome što jeste.
Mnogi zakoni i reforme koje su bile planirane u okviru strategije “Od farme do viljuške” nisu realizovani, ili su se “zaglavili” u različitim fazama političkog procesa. Regulativa koja jeste uspela da prođe fazu predloga, kao što je regulacija pesticida i predlog liberalizacije novih tehnologije genoma, naišla je na prepreku u Evropskom parlamentu ili sa ministrima zemalja, jer su debate o poljoprivredi postajale sve polarizovanije. Oba predloga i dalje su na stolu ali nije jasno da li će biti realizovana do kraja mandata.
Mnogi elementi koje je Evropska komisija zamislila kao deo ove inicijative ostaju “nepredloženi”, jer EK ipak nije na sto stavila obećani Zakon o održivim sistemima hrane, kao ni reformu pravila o dobrobiti životinja. Rat u Ukrajini i dalje traje i imao je veliki uticaj na poljoprivredni sektor.
Gubici u 2022. procenjuju se na oko 36,9 miliona evra, a Brisel je podigao tenziju zbog poremećaja tržišta izazvanih rastom uvoza iz Ukrajine. EU je odlučila da liberalizuje trgovinu sa Kijevom još u junu 2022, što je dovelo do porasta uvoza koji je oborio cene. Naročito su Mađarska, Bugarska, Poljska, Slovačka i Rumunija bile zabrinute zbog ovoga. Zbog toga je u maju uvedena privremena zabrana na uvoz iz Ukrajine.
Evropska komisija odlučila je da ne produžava ovu meru, ali su je Mađarska, Poljska i Slovačka jednostrano uvele na nivou zemlje, i traje i dalje. Ovaj potez smatra se kršenjem zakona EU, jer je trgovina ekskluzivna kompetenca Evrope.
Problem se proširio na živinu, jaja i šećer, a Komisija insistira da trgovina dobro teče, mada priznaje da postoji “određeni rizik” da će uvoz oboriti cene i ugroziti lokalnu proizvodnju. Reforma je stupila na snagu u januaru, ali je debata o budućnosti evropske poljoprivrede već u toku, tri godine uoči očekivanog predloga Komisije za naredni period (2028-2034).
Komesar za poljoprivredu EU, Januš Vojčičovski, predložio je da se isplate u okviru CAP-a ograniče. Ali mnogi u Nemačkoj iznova i iznova traže detaljnu reformu CAP-a, koja bi isplate usmerila ka delatnostima opšteg dobra kao što su zaštita okoline i biodiverziteta.
