Za tri odsto struje iz MHE mi pravimo problem u pola Srbije, zaposedamo najčistije vode, jedine čiste vode koje su nam ostale su planinske čiji su vodotokovi smanjeni zbog eksploatacije zbog flaširanja i klimatskih promena i zato ih moramo čuvati..
”Ako biste struju koju proizvede jedna mini hidroelektrana od 100 kilovata proizvodili iz termo elektrana, morali biste da potrošite 2.100 tona uglja“, kaže prof. dr Svetlana Stevović, naučna savetnica Inovacionog centra Mašinskog fakulteta.
Prof. dr Dragana Đorđević, rukovodioc Centra izuzetnosti za hemiju i inženjering životne sredine navodi da umesto što se pravi problem u pola Srbije, gubici na elektro mreži mogu da se smanje zatezanjem kontakata.
Stevović navodi da MHE od 100 kilovata može da omogući da jedno malo naselje ima čist vazduh. Navodi da 100 MHE u Srbiji prozvodi oko dva odsto električne energije. ”Dodala bih dimenziju dugoročnosti. Ako danas imamo struje i tih par posto možemo da racionalizujemo, pozvala bih na planska dokumenta. Imamo cilj da pređemo na obnovljive izvore energije, da li imamo pravo danas da tih jedan, dva ili 0,5 posto zanemarujemo“, navodi Stevović.
Đorđević poručuje da ukupnu energiju dobbijamo 70% iz lignita a 30% iz vodenog potencijala. Kaže i da kada bi se sagradilo svih 860 MHE, ukupna dobit u budžetu energije bila bi tri odsto. ”A gubici u mreži mogu da se smanje zatezanjem kontakata, običnim šrafcigerom mogu da se svedu gubici, za tri odsto struje iz MHE mi pravimo problem u pola Srbije, zaposedamo najčistije vode, jedine čiste vode koje su nam ostale su planinske čiji su vodotokovi smanjeni zbog eksploatacije zbog flaširanja i klimatskih promena i zato ih moramo čuvati. Ako ih strpamo u cevi, MHE su kod nas derivacionog tipa, zastarele, to je veliki problem. Suše se šume, zasadi, velika je šteta za malo dobiti koja može da se nadomesti“, smatra Đorđević.
Ona dodaje da Srbija ima mnogo drugih izvora obnovljive energije. ”Termalne vode koje ne koristimo, veliki solarni potencijal koji ne koristimo, imamo puno potencijala i ne znam zašto je samo izabrano da se grade MHE zastarelih tehnologija na vodnim režimima urađenim pre 30 godina, velike probleme stvaraju za malu dobit“, smatra ona.
Pre dve godine urađena je studija na slivu Vlasine na 15 MHE koje su tamo izgrađene. ”Utvrdili smo da u akumulacijama dolazi do ispravanaja kiseonika iz čiste vode i kreće jedan barski svet da se razvija. Voda postaje zelena, pojavljuju se barske životinje i biljke. Počinje emisija metana. Njegova potentnost je 21 put veća od ugljen dioskida. Ako smo smanjili emisiju ugljen dioksida iz termo elektrana a podstakli emisiju metana ništa nismo uradili“, rekla je Đorđević.
