Poljoprivredni proizvođač Milan Šepa koji je “digitalizovao” svoj posao, kaže da je ušteda na digitalnim farmama, uz početnu opremu, oko 15 do 20 odsto, a uz dalja ulaganja i do 30 odsto
Prva digitalna farma u Srbiji otvorena je u selu Krivaja kod Bačke Topole. Ona će ubuduće služiti za obuku poljoprivrednika koji žele da, koristeći moderne tehnologije, svoja imanja digitalizuju i na taj način okrenu novi list u dosadašnjem pogledu na poljoprivrednu proizvodnju.
Poljoprivrednik Milan Šepa, koji je se na ovaj način bavljenja poljoprivredom odlučio još 2012, kaže da se danas sve više mladih proizvođača okreće digitalnoj privredi, sa navigacionim uređajima. ”Pravili smo elaborat uštede, u nekom početnom nivou ušteda je 15 do 20 odsto, a mislim da će uštede biti veće – čak i do 25 i 30 odsto”, naglašava Šepa.
I do 10 odsto uštede u vremenu
On navodi da je digitalni poljoprivrednik i radnik i menadžer i finansijer svega i neko ko mora da prati nove tehnologije. Ali, uz uštede u ulaganjima, kako navodi, ovaj način bavljenja poljoprivredom donosi i 10 odsto uštede vremena.
Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo ovu novinu i krenulo je prošle godine sa subvencijama, do 50 odsto za uređaje, dodaje. Navodi da i mali i srednji ili veliki proizvođači kupuju takve uređaje.
Profesor dr Vesna Crnojević Bengin iz Instituta BioSens kaže da digitalni farmeri pristupom na platformu BioSensa putem računara i telefona mogu da dobiju satelitske snimke svoje parcele, mogu da vide stanje svojih useva, a kroz platformu je, takođe, dostupno i zakazivanje usluge analize zemljišta, snimanje dronom, tu su i saveti agronoma.
Govoreći o opremi, kaže da se ne mora sve nabaviti odmah, već kariku po kariku, i da je ideja da poljoprivrednici dođu i pogledaju ono što oni nude i tehnologije. Tada mogu da utvrde šta im je potrebno, ali i da ustanove da im određeni uređaji i ne trebaju.
Šepa kaže da će svaki poljoprivredni proizvođač koji zna da koristi mobilni telefon znati da koristi ovu platformu, čak i ljudi preko 60 godina. Ističe lakoću rada uz pomoć ove platforme. “U ratarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru, kad se koristi početni nivo uređaja. I ti početni uređaji su isplativi već u prve tri ili četiri godine”, ističe on, dodajući da je ušteda naročito znatna kad se uzme u obzir da neki ljudi imaju stotine hektara.
Gosti N1 kažu da je digitalna poljoprivreda primenljiva u svim oblastima – ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, organskoj proizvodnji…
Virtuelna kooperativa
U Srbiji imamo dosta malih proizviđača, pa možemo da osmislimo nešto što se zove virtuelna kooperativa, da oni naprave virtuelnu zadrugu, da zajedno kupe dron i sl, i da smanje cene svojih ulaganja, dodaje profesorka Crnojević Bengin.
Šepa kaže da se na ovakav način poljoprivrede opredelio 2012. godine, i da danas ima tri navigaciona uređaja. Planira ove godine “rasipač”, koji će odrediti u kom delu njive je koliko đubreta potrebno. ”Mislim da ću na taj način u regijama koje su “slabije” podići prinos”, objašnjava Šepa.
