Koga izraz SELjAK vređa neka čita „zaposleni u poljoprivredi“, „paori“, kako god, samo da se ne vređa. Ja sam moravski seljak (ali mi je to geografsko poreklo i karakterna crta, a ne zanimanje) i mnogo volim ovu populaciju, čistu, i poštenu, iskvarenu samo koliko je za opstanak potrebno.
Slede podaci za zemlje EU28, Norvešku, Island i Švajcarsku, kao bogate zemlje van EU, i za zemlje Zapadnog Balkana i za Tursku, kandidate i večite kandidate da se učlane u ovaj klub u koji tek što je ušla Hrvatska, a već su počele pretnje UK kako će ga napustiti zbog nekih apsurdnih kadrovskih rešenja u vrhu kluba. Birokratija je to. Tako je i Jugoslavija propala. U podatke o evropskom seljaštvu nisu dodati isti iz Moldavije, Ukrajine, Belorusije i Rusije, jer, mada geografski pripadaju Evropi i ove godine su ponašanjem dokazali da su mnogo sličniji ovom klubu kandidata i večitih kandidata. Pa onda nije red da uvećavamo ukupne podatke o Evropi. Prepustimo Kini i drugima da se o njima staraju.
U ovako definisanoj Evropi ima 605 miliona stanovnika, u tome 500 u EU, 11 van EU, ali bogatih, i 94 miliona u kandidatima, večitim kandidatima i onima koji to još nisu postali. Ukupno ima zaposlenih 252 miliona, u tome 213,8 u EU, 7,1 u NIS-u (Norveška, Island i Švajcarska), i 31,4 miliona u ovim kendi, zemljama slatikišima. Ukupno seljaka ima, i tom nam je tema iz naslova 16.155 hiljada, u tome u EU 9.385 hiljada, 201 hiljada u NIS-u, i 6.570 hiljada u Balkanskim slatkišima uvećanim za azijski deo Turske.
Mada su seljaci brojčano dominantni u Evropskoj Uniji, u odnosu na ove sa Balkana bez Bugarske, ipak su oni relativno zenemarljivog udela i značaja u samoj Uniju. EU učestvuje sa 82,7% u ukupnom stanovništvu Evrope bez evropskog SSSR-a, ima 84,8% od ukupno zaposlenih, ali ima samo 58,1% od ukupnog broja seljaka.
E tu seljački Balkan dobija na značaju: ima 15,5% stanovnika, 12,4% zaposlenih, ali čak 40,7% od svih evropskih seljaka.
Naravno, ovde Turska bilduje ukupne podatke, jer ima 12,5% stanovnika, 10,2% zaposlenih i 32,8% od svih evropskih seljaka. Zemlje, teritorije i oblasti Zapadnog Balkana (ovde bi „Zapadni“ trebalo ukinuti, jer čim je Bugarska ušla u EU prestala je da bude Balkanska zemlja) imaju 3,03% od ukupnog stanovništva, imaju 2,19% od ukupnog broja zaposlenih i imaju 7,82% od ukupnog broja seljaka.
Zemlje NIS-a imaju 1,8% stanovnika 2,8% zaposlenih i samo 1,2% seljaka, tj. poljoprivrednika, paora, agrikulturnih delatnika i preduzetnika, kako god. I onda dok oni tako zanemarljivi, statistički, ne žele u EU, što ovu našu siću sa Balkane ne propuste, bez Turske naravno koja samo nepotrebno zastrašuje svojim velikim podacima. Mi smo sića, takoreći, šapat u Kini, Srbi, Albanci, Bošnjaci i Makedonci, a i Crnogorci. Tako reći nevidljivi smo.
Da pređemo na apsolutne brojeve, pa da tu stanemo da se odmorimo, i da završimo.
Srbija je osamnaesta po broju stanovnika u Evropi (bez svetog dela svoje teritorije), tik iza Austrije i Bugarske, a ispred Švajcarske i Danske. Al` kad su seljaci u pitanju, tu smo osmi, tik iza Nemačke, a ispred Grčke i Albanije. Da nemamo demografski slom seoskih naselja pretekli bi smo Nemačku koja ima 541 hiljada seljaka, paora, agrikulturaca, kako god, samo da se ne vređamo. Teško da možemo da dobacimo do Francuske, Španije i Italije, koje imaju više od 700 hiljada, a klub poljoprivrednih milionera čine Turska, Rumunija i Poljska.
To su apsolutni brojevi. Šta nam kažu relativni pokazatelji?
U Srbiji je 11% zaposlenih u poljoprivredi, i veći udeo od Srbije imaju samo Albanija (21,9%) i Rumunija (27,5%). Na sto stanovnika 7,45 se u Srbiji bavi poljoprivredom, šumarstvom i ribarstvom, a više imaju, opet, samo Albanija (15) i Rumunija 10,7). Turska je gotovo identična Srbiji, što ukazuje na više stvari, da krv nije voda, da postoje kandidati i večni kandidati i na što šta još.
Miroslav Zdravković
