Srbija ima oko 850.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Polovina je data selima na korišćenje a drugom polovinom upravlja Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno lokalne samouprave. Najviše zemlje koja se izdaje u zakup ima u Vojvodini, a cene se razlikuju od opštine do opštine.
Najviši zakup poljoprivrednog zemljišta koje izdaje država, plaća se u Golubincima, selu nadomak Stare Pazove. Zemlja je kvalitetna, pa se zakupci utrkuju ko će više da ponudi.
Prosek u tom delu Srema je između 300 i 400 evra za hektar, ali je prošle godine zakup jedne parcele dostigao rekord.
Dragana Arsić iz Uprave za poljoprivredu kaže da je prošle godine održana javna licitacija na teritoriji Opštine Stara Pazova, gde su bile cene šarolike u zavisnosti od katastarske opštine.
“Imali smo prosečnu cenu na teritoriji katastarske opštine Golubinci 99.000 dinara po hektaru. Sklopljeni su ugovori, poljopriovrednici su uredno platili sve”, kaže Arsićeva.
Cena zemlje zavisi od klase i u kom se delu Srbije obradivo zemljište nalazi. Država godišnje potpiše 12.000 ugovora o zakupu zemlje, a naplata skoro 100 odsto. U trci za iznajmljivanje zemljišta prednost je, čini se, na strani većih proizvođača.
Poljoprivrednik iz Golubinaca Mirko Peršić kaže da država mora da promeni zakon o izdavanju državnog zemljišta.
“Postoje modeli razni, neophodno je da se daju odrešene ruke lokalnim samoupravama da bi one mogle da je raspodele srazmernije, da većem broju ljudi bude dostupna ta državna zemlja”, kaže Peršić.
U banatskom okrugu poljoprivrednici smatraju da bi zakup zemljišta država trebalo da produži sa jedne na pet godina. Tako bi mogli, kažu, da pripreme i oporave zemljište i duže ga koriste.
Nadležni kažu da je zakup u Vojvodini u odnosu na Centralnu Srbiju skuplji, jer je zemlja kvalitetnija, uređena i parcele su veće. Imajući u vidu da se za zakup nadmeću, na cenu znatno utiču i sami poljoprivrednici.
“Po pravilu moram da kažem da višu cenu daju fizička lica poljoprivrednici nego pravna lica, svako ima svoju računicu to pokazuje još jedno da je poljoprivreda ipak isplativa”, kaže Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredu Ministarstva poljoprivrde.
Cene zakupa poljoprivrednog zemljišta formiraju se jednom godišnje. Prosečna izlicitirana cena iz prethodne, početna je za narednu godinu. Ukoliko je visoka i nema zainteresovanih, smanjuje se iz kruga u krug za po 30 procenata.
RTS
