Podizanje jednog hektara maline je velika investicija  i kreće se i do 10.000 evra po hektaru pa čak i više, tako da se greške u  podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti

Bavljenje proizvodnjom voća je lep i zahtevan posao koji donosi zaradu. Retke su voćne vrsta kod kojih se može zaraditi i preko 20.000 evra po hektaru kao na primer kod maline. Zbog toga se i pored nepovoljnih klimatskih uslova odnosno nepovoljnih godina za proizvodnju maline, ona sve više širi na području kolubarskog okruga i ne samo njega već i na području jugozapadne i južne Srbije (Prijepolje, Priboj i kopaonički kraj ) pa čak i rejon Vojvodine sa remontantnim sortama. U valjevskom kraju se površina pod malinom za zadnje dve godine povećala na oko 1.500 hektara što je povećanje od oko 20 pa čak i 30 odsto.

Na ovu ekspanziju maline uticala je pre svega cena po kojoj se malina prodavala i sorte stalnorađajuće maline (Polka, Polana, Heritidž, Erika itd.), koje iste godine po sadnji rađaju i delimično ili čak i u potpunosti vraćaju uloženi novac. Sorte remontantne tj. stalnorađajuće maline su našle svoje mesto na tržištu sveže maline jer donose rod od avgusta do prvih mrazeva kada standardne maline nema i kao jedina ostvaruje dobru cenu, solidna je za preradu i leđenje pa je otkupljivači otkupljuju.

Podizanje jednog hekatra maline je velika investicija u poljoprivredi i kreće se i do 10.000 evra po hektaru pa čak i više, tako da se greške u izboru parcele za malinjak i greške u samom podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti.

Odabir odgovarajuće parcele

Što se tiče ekspozicije malini najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji i više pogoduju malini nego južne ekspozicije naročito na nižim visinama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje pa sušnih godina dolazi do sušenja maline i pojave ogoretina na plodovima i izdancima, pogotovo je to problem na remontatnim sortama malinama pa njihovo gajenje podrazumeva i postavljanje zasene. Na većim nadmorskim visinama mogu
se birati i južne ekspozicije.

Najbolji tereni za gajenje standardne maline u Kolubarskom okrugu nalaze se iznad 500 metara nadmorske visine a za gajenje stalnorađajuće maline mogu parcele biti i na nižim nadmorskim visinama u područjima pored reka ili nekoh vodotokova.

Navodnjavanje za bolje prinose

Malina ima velike zahteve prema vodi. U zadnje vreme se kod nas ne podižu zasadi bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće kap po kap (postavljanje sistema bez bušenja bunara i kopanja i pravljenja vodozahvata košta oko 2.000 evra sa crevima i kapaljkama po hektaru, s tim što se može ostvariti podsticaj za sistem od države u iznosu od 40 odsto od cene koštanja bez PDV).

Koliko je to problem u našem malinarstvu najbolje odslikava prosečan prinos standarne maline kod nas od 3 – 4 t/ha. Zbog toga pre podizanja zasada treba svakako obezbediti navodnjavanje zasada. Sprečavanje negativnih uticaja suše i visokih temperatura je veoma važno i pored navodnjavanja treba postavljati mreže za zasenčavanje. Pored izbora parcele, obezbeđivanje vode za navodnjavanje veoma je važno da se zasad podigne sa zdravim i sortno čistim sadnicama.

Sadni materijal iz specijalizaovanih rasadnika

Podizanje zasada standardne maline uzimanjem sadnica iz rodnih zasada nije dobro jer osim slabije zaštite takvih sadnica i prenošenjem bolesti u nove zasade, takve sadnice nisu sortno čiste jer se čupaju i sejanci tako da kada malina prorodi plodovi nisu kvalitetni, zrničasti su.

Sadni materijal treba uzimati iz specijalizovanih rasadnika koji su pod strogom kontrolom nadležnih inspekcija na zdravstvenu i sortnu bezbednost sadnog materijala. Nažalost, takvih rasadnika je malo i ne mogu da podmire potrebe proizvođača.

Kod podizanja zasada remontantne maline Polke i Polane mi doskora nismo bili u mogućnosti da uzimamo sortno čist rasad od legalnog proizvođača jer nije postojao, sada imamo firme koje uvoze sadnice sa papirima pa je preporuka da se koristi takav materijal iako je skuplji i kreće se od 0.5 do 0,8 evro centi, a možemo i sami da uvezemo sadni materijal iz zemlje koja ima registrovane rasadnike za proizvodnju ove maline ili da se uz pomoć kvalifikovanih stručnjaka odabere kvalitetan sadni materijal iz proizvodnih zasada koji su praćeni i štićeni od bolesti i štetočina tokom proizvodne godine i koji nisu zaraženi karantinskim bolestima što je za proizvođače jeftinije ali nesigurnije.

Za nabavku sadnica treba od 3.000 pa i do 7.000 evra po hektaru, u zavisnosti da li uzimamo rasad iz običnog zasada ili sertifikovani sadni materijal iz registrovanog rasadnika, s tim što se može ostvariti podsticaj za sadnice iz rasadnika u iznosu od 40 odsto od cene koštanja bez PDV.

Obratiti pažnju na preduseve

Posebnu pažnju treba obratiti na preduseve. Smatra se da je jako dobro da se prethodne godine pre duboke obrade izvrši tretiranje zemljišta nekim herbicidima da bi sledeće godine po sadnji imali manje problema sa korovima. Naravno, ovu meru ne smemo primeniti ako želimo da našu malinu prodajemo kao malinu iz integralne ili kontrolisane proizvodnje, već samo ako želimo da se bavimo konvencionalnom proizvodnjom.

Preporučena količina je u zavisnosti od korova od 4 – 8 l/ha i najbolje ga je upotrebiti po skidanju predkulture. Dobre pretkulture za malinu su strna žita, mahunarke i kukuruz. Nisu pogodne krompir, paradajz, jagoda, malina, kupina. Na svežim krčevinama ne treba saditi maline bez odmaranja zemljišta od tri do pet godina.

Pre podizanja zasada obavezna hemijska analiza zemljišta

Za dobar prijem sadnica i uspešno plodonošenje malini pogoduju duboka, plodna, rastresita, propustljiva, slabo kisela zemljišta ( pH 5,5 – 6,5 ), koja sadrže 0,20 % N, 8 – 10 mgP205 i 18 – 20 mgK20 na 100 grama vazdušno suve zemlje. Plitka, suva, slabo plodna, kamenita, kisela i teška zemljišta ne odgovaraju malini.

Posebno je važno da se izbegne gajenje maline na zemljištu gde se zadržava voda zbog njene velike osetljivosti na suvišak vode u zemljištu i preporučuje se na nižim terenima gde se gaji stalnorađajuća malina da se pri sadnji formira banak ili nasipi ili leje, koje će izdignuti malinu iz eventualnoog zabarenog zemljišta. Ukoliko se o tome ne vodi računa može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena (Phytophthora).

Najbolja su zemljišta tipa gajnjača i aluvijuma. Pre podizanja zasada obavezno je uraditi hemijsku analizu zemljišta u ovlašćenoj instituciji (PSSS – u, PF Beograd, PF Novi Sad, Institutu za zemljište itd.) i na osnovu preporuke za đubrenje zemljišta pristupiti popravci osobina i to dodati deo đubriva pre duboke obrade a deo pre dopunske obrade zemljišta. Ovaj deo u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i mogućnosti korišćenja sopstvene mehanizacije može koštati od 700 do 2. 500 evra.

Po završetku obrade i đubrenja pristupa se otvaranju kanala, dezinfekciji korena maline, tretiranja kanala od zemljišnih insekata i samoj sadnji, nagažavanju i obaveznom zalivanju posađene maline. Ove operacije koštaju u zavisnosti od sopstvene radne snage od 200 pa do 700 evra.

Obezbeđivanje naslona

Obezbeđivanje naslona kako za vezanje maline tako i za postavljanje zasene je takođe mera koju treba izvesti odmah po sadnji i košta u zavisnosti od kvaliteta stubova (drveni, plastični, betonski), visine 2,5 ili tri ili čak i do četiri metra, da li je u pitanju standardna malina kod koje se vrši vezivanje za žicu ili stalnorađajuća kod koje nema vezanja, da li je mreža samo za zasenu ili i protivgrada, košta od 2.500 do 5.500 evra po hektaru, s tim što se može ostvariti podsticaj za žicu i mrežu od države u iznosu od 40 odsto od cene koštanja bez PDV.

Važne napomene za izbora parcele

Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta, hladnjača kao i o raspoloživoj radnoj snazi jer malina zahteva dosta radne snage za berbu i to u kontinuetu kod stalno rađajuće maline puna tri meseca.

dipl. inž. Srđan Stanojlović

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo