Zadružni Savez Vojvodine godinama unazad izrađuje kalkulaciju, odnosno troškovnik prolećne setve. Tako su to učinili i ovog puta i u javnost izašli sa informacijom da će ona poljoprivrednike koštati gotovo jednako kao i prošle godine, ocenio je Radislav Jovanov.
“Ovogodišnja setva će biti na prošlogodišnjem nivou. Imputi kao što su dizel gorivo i mineralno đubrivo su kao i lane dok je jedino skuplje deklarisano seme, za oko 10 procenata”, naveo je Jovanov na tribini Društva agrarnih novinara DAN, posvećenoj ekonomskim aspektima prolećne setve i perspektivama razvoja voćarstva i i povrtarstva u Srbiji.
Jovanov demantuje pojedine tvrdnje da je setva skuplja za 20 odsto jer su, kako kaže, brojne zadruge, članice ZSV dostavile svoje troškovnike koji potvrđuju da prolećni radovi koštaju isto kao i prošle godine. Ono što zabrinjava je podatak da je jesenas masovno u setvi pšenice korišćeno nedeklarisano seme , što bi se moglo odraziti na prinos i kvalitet hlebnog žita. To može biti oredeljujući faktor prilikom određivanja otkupne cene pšenice koju orpet već po tradiciji na osnovu svih troškova izračunava ZSV.
Stanje u voćarskoj proizvodnji i perspektive izvoza
Ono što se desilo u voćarskoj proizvodnji u poslednjih deset godina je svojevsrni zaokret u primeni tehnologija u odnosu na prethodni period, kaže za DAN prof. dr Zoran Keserović, ekspert za voćarstvo. Većina naših proizvođača primenjuje savremene tehnogije u proizvodnji jabučastog, koštičavog i jezgrastog voća. Ipak u preksi se najviše odmaklo u primeni savremenih dostignuća u proizvodnji jabuke, pa nije slučajno što je jabuka postala jedan od značajnih izvoznih artikala pored maline i višnje .
Keserović je izneo podatak da je 2006. godine Srbija izvozila oko 36 hiljada tona a sada se samo u Rusiju plasira oko 120 hiljada tona jabuka. Naša jabuka je tako postala prepoznatljivau svetu, potvrđena na ruskom tržištu a polako osvajamo i evropsko tržište. On je dodao da Srbija u izvozu ne bi smela da osloni samo na jedno tržište, već bi trebalo da ispitujemo i osvojimo nova tržišta poput Nemačke, koja uvozi oko 700 hiljada tona, ili Engleske kao i zemlje Skandinavije.
Povrtarstvo kao jedna od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje
Prof. dr Žarko Ilin, stručnjak u oblasti proizvodnje povrća iznosi podatak da je ukupna proizvodnja povrća na otvorenom prostoru u Srbiji zasnovana na oko 300 hiljada hektara. U zatvorenom prostoru to je oko 5. 500 hektara .
Proizvodnja u Srbiji , u odnosu na zemlje mediterana ne zaostaje, ali se ne može porediti sa povrtarstvom Holandije ili Izraela.U Srbiji je inače godišnja proizvodnja povrća dvostruko veća nego što su potrebe građana pa tako tržni viškovi završavaju na tržištu EU i istočnim zemljama.
Ilin dodaje da je ukupna povrtarska proizvodnja u Srbiji sa otvorenog polja oko dva miliona i 100 hiljada tona, 48.000 hektara su bašte iz čije se proizvodnje ostvari još oko 400 hiljada tona . Što se tiče kvalita, on nije sporan jer Srbija ima idealne uslove za proizvodnju povrća, zaključuje Ilin.
