Svetska banka je 2017. godine objavila dokument ”Sveobuhvatno upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji”, sa poukom da “posle katastrofe, hitnost pomoći i napora za oporavak može da dovede do zabune i neefikasnosti, ukoliko strateški zakoni i institucionalni kapaciteti prethodno nisu bili u funkciji”. Drugim rečima, strateški, zakonski i adekvatan institucionalni okvir, trebalo bi da postoji pre nego što se poplave dese
Poplave predstavljaju ozbiljan problem u Srbiji – jasno se sećamo da je zbog poplava 2014. godine na celoj teritoriji Srbije proglašeno vanredno stanje. Ukupne štete i gubici iznosili su 1,7 milijardi evra.
Velike poplave dešavale su se i posle 2014. godine. Podsetimo, krajem juna prošle godine proglašeno je vanredno stanje u 20 opštinana kada je u slivovima Kolubare i Jadra sa pritokama, Skrapežu, Đetinji, Moravici, Bjelici, kao i na gornjem toku Zapadne Morave došlo je do povećanja vodostaja sa prevazilaženjem upozoravajućih nivoa, a na Jasenici i Kubršnici sa dostizanjem upozoravajućih nivoa. Tada je poplavljeno više od 700 domaćinstava, a reka Ljuboviđa je srušila dva mosta u Ljuboviji, a kod Osečine izlio Jadar i poplavio oko 150 kuća i nekoliko privrednih objekata.
Poslednje poplave desile su se u januaru ove godine na jugu Srbije, usled otapanja snega.
Imajući u vidu da emisije gasova sa efektom staklene bašte uzrokuju klimatske promene, očigledno je da se merama za smanjenje uzroka klimatskih promena može redukovati učestalost ekstremnih vremenskih događaja, pa i poplava.
Sa klimatskim promenama, očekuje se da će se učestalost, obrazac poplava, promeniti pa će i poplave biti sve nepredvidljivije i štetnije.
U Srbiji je Nacionalni program upravljanja rizicima od katastrofa objavljen krajem 2014. godine i usredsređen je prvenstveno na poplave, klizišta i požare, dok je Akcioni plan za njegovo sprovođenje (za period 2016 – 2020.) bliže odredio potrebne aktivnosti.
Svetska banka je 2017. godine objavila dokument ”Sveobuhvatno upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji”, sa poukom da “posle katastrofe, hitnost pomoći i napora za oporavak može da dovede do zabune i neefikasnosti, ukoliko strateški zakoni i institucionalni kapaciteti prethodno nisu bili u funkciji”. Drugim rečima, strateški, zakonski i adekvatan institucionalni okvir, trebalo bi da postoji pre nego što se poplave dese.
Za sada je Republička direkcija za vode započela aktivnosti na izradi Nacrta planskog dokumenta – plana upravljanja rizicima od poplava za period 2021-2027. godine (PURP) u skladu sa odredbama Zakona o vodama. Ovim planom obezbeđuje se upravljanje rizicima smanjivanjem mogućih štetnih posledica poplava na zdravlje ljudi, životnu sredinu, kulturno nasleđe i privredne aktivnosti. Nacrt plana se izrađuje za teritoriju Republike Srbije po vodnim područjima.
