Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije kaže da će cena maline biti poznata sledeće nedelje, a trenutno je, dodaje, najveći pomak napravljen na jugu zemlje, gde je sa 50 dinara kilogram dostigao 110 dinara
Istovremeno, u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu prosečna je cena 125 dinara i to kod dve izvozne kuće za prvu klasu, dok je kod ostalih prosečna cena 70 dinara po kilogramu.
”Mi tražimo da se uredi tržište. Nezadovoljni smo akontnom cenom od 120, jer sve ispod prosečne izvozne cene griza, koja je prošle godine bila 1,75 evra, nije u redu. S druge strane, treba da smo realni, prošlogodišnji prinos je bio 4,5 do pet tona, dok je ove godine 2,5 do tri tone, tako da ćemo biti zadovoljni i sa 170 ili 180 dinara”, naveo je Radović.
On dodaje da voćari treba da vode računa kome predaju malinu, jer posrednici između hladnjačara i poljoprivrednih proizvođača daju niske cene i ”pljačkaju narod”.
”U Arilju ima 400 hladnjača, a na proteklom sastanku bila su dva otkupna mesta sa 125 dinara, sada je već na 90 odsto akontna cena za prvu klasu 125, dok je za drugu 105 dinara. U Moravičkom i Zlatiborskom okrugu broji se hiljadu hladnjača. Zbog toga tražimo da se uvedu kontrole otkupnih mesta, jer samo u Arilju se ‘dovlači’ i iz Kosjerića, Ivanjice i lokalnih opština, što je problem. Tražimo da inspekcija uradi svoje i da nas narod prati, jer će se promene desiti, sve što smo do sada zahtevali od države je ispoštovano”, kazao je Radović.
Kontrola otkupnih mesta
Pomoćnik ministra poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović kaže da su ove godine najviše prisutni, da zajedno sa tržišnom inspekcijom kontrolišu otkupna mesta i hladnjače.
”To su kontrole koje zahtevaju malinari, pre svega zbog kvaliteta same maline, jer hladnjačari su se odlučili da primaju malinu po različitim klasama. Našim prisustvom obezbeđujemo proveru na koji oni to način rade i da li klase određuju na pravi način. Naše timove ne čine samo poljoprivredni inspektori već su uključeni i stručnjaci iz Instituta za voćarstvo koji na licu mesta dodatno obučavaju lica koja to treba da rade”, rekao je Vujović.
Takođe, kontrolišu se i higijena, korektnost, ali i da li su dostupne sve informacije proizvođačima.
”Imali smo par slučajeva gde smo zabranjivali rad određenim hladnjačama koje nisu ispunjavale osnovne uslove u smislu elementarne registracije objekta. Ono što je važno ovoga puta, poljoprivredna inspekcija kao i uvek ne stavlja se ni na jednu stranu, jednostavno trudimo se da proverimo da li se svi propisi zakonski poštuju na pravi način”, naveo je Vujović.
Malina se klasira na prvu i drugu klasu, a kada su lošiji vremenski uslovi, kao što je kiša, veći je priliv druge klase.
Pomoćnik ministra poljoprivredne inspekcije istakao je da po svim propisima koji postoje, malina koja je mimo ove dve klase, ima više buđi i vlažnosti sa puno nečistoća, ne može biti primljena u hladnjaču i ovaj propis služba najčešće proverava.