Voće iz Srbije sve više stiže na zahtevna evropska tržišta, ali put do kupaca vodi preko strogih kontrola ostataka pesticida i drugih štetnih materija
Srpski voćari ove godine očekuju rod od 1,5 do 1,6 miliona tona voća, ali plasman na zahtevna evropska tržišta podrazumeva strogu kontrolu proizvodnje i ostataka sredstava za zaštitu bilja. U prvoj polovini godine fitosanitarna inspekcija uzela je 500 uzoraka iz pošiljki svežeg voća namenjenih izvozu, a kod 25 su utvrđena nedozvoljena sredstva za zaštitu bilja.
Koliko je kontrolisana proizvodnja važna za izvoz pokazuje primer šabačkih sela Ribari i Mehovine, gde je sve više zasada borovnice, maline i jagode. Ove godine odatle je u Englesku, Španiju, Poljsku i Holandiju izvezeno oko 860 tona voća.
Da bi proizvođači dospeli na takozvanu zelenu listu odobrenih dobavljača evropskih trgovinskih lanaca, proizvodnja se prati praktično tokom čitave sezone.
Voćar Milan Rašić navodi za RTS da sezona počinje analizom zemljišta, dok se tokom vegetacije obavljaju dve do tri analize lista kako bi se pratilo stanje biljaka i pravilno određivala ishrana i zaštita.
U Srbiji se voće gaji na oko 200.000 hektara. Pre nego što pošiljke krenu preko granice, proizvodi prolaze laboratorijske analize još kod proizvođača.
Prema rečima prof. dr Zorana Rajića, savetnika u Ministarstvu poljoprivrede, ove godine očekuje se znatno veći rod, između 1,5 i 1,6 miliona tona. Srbija je prošle godine izvezla voće u vrednosti od 807 miliona evra.
Ključna pravilna upotreba pesticida
Problem nastaje kada se sredstva za zaštitu bilja koriste mimo preporuka, u većim količinama ili bez poštovanja karence, zbog čega ostaci pesticida mogu da se nađu na plodovima.
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović ističe da proizvođači moraju da koriste preparate u skladu sa propisima i zahtevima tržišta na koje izvoze.
Fitosanitarni inspektori redovno uzimaju uzorke na pijacama, u marketima i neposredno kod proizvođača, a u ovlašćenim laboratorijama proverava se prisustvo pesticida i teških metala.
Da rizik nije samo teorijski pokazuju i slučajevi vraćanja pošiljki sa granice. U prvoj polovini godine od 500 kontrolisanih uzoraka svežeg voća namenjenog izvozu, kod 25 su utvrđena nedozvoljena sredstva za zaštitu bilja.
Ivan Tomašević iz Uprave za zaštitu bilja podseća da Srbija preko evropskog sistema brzog uzbunjivanja dobija informacije o neusaglašenostima utvrđenim u pošiljkama poreklom iz Srbije. U pojedinim pošiljkama tokom 2023. godine utvrđeno je prisustvo hlorpirifosa, aktivne materije koja je zabranjena i u Evropskoj uniji i u Srbiji.
Pojačane su i kontrole uvoza svežeg i smrznutog voća. Od početka godine u 14 pošiljki utvrđen je nivo sredstava za zaštitu bilja iznad dozvoljenih vrednosti.
Pošiljke koje ne ispunjavaju propisane uslove ne mogu da budu stavljene u promet – vraćaju se ili se uništavaju na bezbedan način, kako takvo voće ne bi dospelo do potrošača.
