Iako je u Srbiji zakon koji uređuje pravila i procedure za proveru bezbednosti pesticida donet pre četiri godine, ispitivanje ovih sredstava, odnosno „aktivnih supstanci“ od kojih se ona sastoje, još uvek se obavlja po regulativi iz 1998. godine.
Razlog je, sa jedne strane, nespremnost domaćih proizvođača ali i institucija da odgovore na skupe i komplikovane procedure provera koje su propisane novom regulativom. Pored toga, Srbija će potrebne uslove za prilagođavanje najsavremenijim zakonskim procedurama moći da stekne tek sa ulaskom u Evropsku uniju. Ostaje otvoren spor između udruženja inostranih proizvođača i nadležnog ministarstva o tome da li su provere koje se sada primenjuju prilikom registrovanja dovoljne i da li garantuju bezbednost preparata po poljoprivrednike, okolinu i hranu.
– Posle gotovo četiri godine, još uvek imamo paralelnu primenu dva zakona, pa je regulativa bazirana na nejedinstvenim principima, nema transparentnosti niti predvidivosti – kaže za Danas Zoran Kampfer, predsednik Srpske asocijacije proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA).
On tvrdi da je na domaćem tržištu prema zastareloj regulativi evidentirano oko 700 pesticida, i da im je registracija administrativno samo produžena, bez ponovnih provera.
– Oko 40 odsto sredstava koja su prisutna u Srbiji, u svetu se više ne koristi, a u prometu će kod nas ostati do kraja decenije – dodao je Kampfer.
U Ministarstvu poljoprivrede ne negiraju da su u primeni oba zakona, ali tvrde da nema razloga za sumnju u kvalitet i bezbednost pesticida, jer su provere usklađene sa evropskim standardima, a kontrola se radi u svim fazama, od registracije, preko uvoza do puštanja u promet.
Najavljeno je i skoro usvajanje izmena i dopuna zakona koji uređuje ovu oblast, a do tada je, kako kažu u Upravi za zaštitu bilja, proizvođačima ostavljena mogućnost da izaberu da li će proizvod da registruju po odredbama novog zakona, ili po dosadašnjim pravilima, s tim da kasnije dostave dodatnu dokumentaciju.
”U Srbiji toksikološke evaluacije obavljaju institucije koje ove poslove rade duži niz godina, kao što su Poljoprivredni fakultet, Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA, Farmaceutski fakultet, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine“, tvrde u Upravi.
Ipak, potpuna primena evropskih standarda biće moguća tek kada Srbija uđe u punopravno članstvo EU. U Ministarstvu kažu da postupak kojim se utvrđuje da li je neka aktivna supstanca identična onoj koja je na listi odobrenih, ili „procena hemijske i toksikološke ekvivalentnosti“, kod nas se još uvek ne radi po proceduri EU, jer Srbija neće imati pristup detaljnoj dokumentaciji dok i sama ne postane članica.
Provera
– Aktivna materija od koje se formuliše neko sredstvo treba da prođe preko 100 različitih testova za analitički, fizičko hemijski sastav, biološku efikasnost, za ostatke u hrani, kratkoročne i dugoročne efekte koje ima na metabolizam ljudi. Iako se sredstva nalaze na tržištu, ona se stalno ispituju i ponovo procenjuju u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima – kaže Dragana Dimitrijević, izvršna menadžerka SECPA.
Danas
