Srbija ima značajan potencijal za plasman visokokvalitetnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na tržište Republike Koreje, dok korejske kompanije domaćem agraru mogu da ponude napredna tehnološka rešenja u oblasti pametne poljoprivrede, automatizacije i digitalnog upravljanja proizvodnjom

To za Biznis kaže Milan Rajić, viši savetnik Korejske agencije za promociju trgovine i investicija (KOTRA), navodeći da bi ovakva saradnja mogla da doprinese većoj efikasnosti srpske poljoprivrede i jačanju dugoročnih ekonomskih veza dve zemlje.

„Korejska delegacija predstavila je niz naprednih tehnologija iz oblasti pametne poljoprivrede, usmerenih na unapređenje produktivnosti i održivosti. Kompanije koje su učestvovale predstavile su rešenja poput pametnih sistema za staklenike, nadzora uslova proizvodnje zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda, sistema za upravljanje skladištima i silosima, rešenja za proizvodnju stočne hrane, kao i digitalnih platformi za upravljanje farmama”, navodi Rajić.

Posebna pažnja, dodaje, bila je posvećena tehnologijama koje omogućavaju praćenje proizvodnje u realnom vremenu i automatizaciju procesa.

„Ovakva rešenja pomažu poljoprivrednicima da optimizuju resurse, unaprede uslove proizvodnje i smanje operativne troškove kroz upravljanje zasnovano na podacima i automatizaciji”, objašnjava Rajić.

Prema njegovim rečima, u fokusu korejske delegacije bila je integracija naprednih IT tehnologija u poljoprivredu, kao i mogućnost prilagođavanja tih rešenja potrebama srpskih proizvođača i šireg regionalnog tržišta.

Najveći potencijal u plastenicima, skladištima i digitalnim farmama

Na pitanje u kojim oblastima pametne poljoprivrede se najpre mogu povezati srpske kompanije i korejski partneri, Rajić ističe da se prostor za saradnju otvara upravo tamo gde su i najveći izazovi domaćeg agrara – nedostatak radne snage, rast troškova proizvodnje, klimatski rizici i potreba za većom produktivnošću.

„Najperspektivnije oblasti za saradnju su automatizacija plastenika i staklenika, precizna poljoprivreda, tehnologije za skladištenje i digitalni sistemi za upravljanje farmama. Korejske kompanije mogu da ponude napredna tehnološka rešenja, dok srpski partneri donose snažno poljoprivredno znanje, poznavanje lokalnog tržišta i proizvodne kapacitete”, kaže Rajić.

On dodaje da postoji značajan potencijal za pilot-projekte i lokalizaciju tehnologija, jer se mnoga korejska rešenja mogu prilagoditi kako velikim poljoprivrednim sistemima, tako i malim i srednjim gazdinstvima, koja imaju važnu ulogu u Srbiji.

Koreja uvozi pšenicu, soju i kukuruz za stočnu hranu

Rajić ukazuje i na mogućnosti u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Iako Republika Koreja održava visok nivo samodovoljnosti u proizvodnji pirinča, koji je osnovna prehrambena kultura u toj zemlji, u velikoj meri se oslanja na uvoz drugih ključnih žitarica, poput pšenice, soje i kukuruza za stočnu hranu.

„Ovakvu strukturnu zavisnost vidimo kao dobru priliku za diverzifikaciju lanaca snabdevanja i uspostavljanje stabilne poljoprivredne trgovinske saradnje sa Srbijom, tradicionalno snažnom poljoprivrednom zemljom i velikim izvoznikom žitarica u Evropi”, navodi Rajić.

Govoreći o uticaju geopolitičkih okolnosti na uvoz i cene ovih proizvoda na korejskom tržištu, on ocenjuje da je teško sa sigurnošću proceniti direktan uticaj aktuelnih globalnih promena. Ipak, kako dodaje, Koreja nastoji da ublaži rizike kroz diverzifikaciju lanaca snabdevanja i dugoročne ugovore, što otvara prostor za stabilniju saradnju sa pouzdanim partnerima, među kojima Srbija može da traži svoje mesto.

Foto: Pexels