Srbija ima značajan, još uvek neiskorišćen potencijal za brzi razvoj sektora biometana, obnovljivog energenta koji istovremeno smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, doprinosi stabilnosti snabdevanja i rešava deo problema otpada. To pokazuje novo sveobuhvatno istraživanje koje je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, uz podršku projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“, finansiranog od strane Evropske unije i vlada Švajcarske, Švedske i Srbije

Prema nalazima studije, biometan — gas proizveden preradom organskog otpada i biomase — mogao bi da postane važan stub energetske tranzicije u Srbiji, posebno imajući u vidu ciljeve dekarbonizacije i sve nestabilnije globalno tržište prirodnog gasa.

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Jovana Joksimović ističe da je biometan prepoznat u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) kao energent koji bi do 2030. mogao da se uvodi u sisteme daljinskog grejanja i transport. „Razvoj regulatornog okvira, kao i demonstracioni projekti, biće ključni za smanjenje troškova proizvodnje i efikasno korišćenje postojećeg gasnog sistema”, navodi ona.

Biometan u EU već zauzima značajno mesto — u okviru paketa REPowerEU, plan je da se do 2030. godine proizvede količina koja bi pokrila oko 10% trenutne potrošnje gasa. Ovaj trend jasno ukazuje na smer u kojem ide evropska energetika: obnovljivi izvori koji istovremeno rešavaju i ekološke izazove.

Na isti pravac ukazuje i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš, naglašavajući da je biometan „domaći, održiv i pouzdan energent“ koji istovremeno smanjuje emisije stakleničkih gasova i količinu organskog otpada. „UNDP sarađuje sa institucijama i partnerima kako bismo stvorili uslove za razvoj novih i unapređenje postojećih postrojenja”, kaže Beriš.

Sirovinska osnova i potencijali
Prema istraživanju, Srbija raspolaže širokim spektrom sirovina za proizvodnju biometana: stajnjakom, klaničnim i žetvenim otpadom, organskim otpadom iz domaćinstava i industrije hrane, kao i muljem iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Upravo poslednja kategorija postaje sve relevantnija — kako raste broj postrojenja, tako raste i količina mulja, koji bez pravilnog odlaganja može predstavljati ozbiljan ekološki izazov.

Procenjeni doprinosi do 2030. i 2050.
Nalazi UNDP-a pokazuju da bi biometan mogao da zameni oko 6% ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji do 2030. godine, a više od 12% do 2050.. U industriji i domaćinstvima taj udeo bi mogao dostići i trećinu potrošnje sredinom veka.

Posebno se izdvaja sektor transporta: biometan bi već od 2028. mogao da gotovo u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo, a do 2030. bi bio u potpunosti supstitutivan. To otvara prostor za njegovu upotrebu u javnom prevozu, komunalnim vozilima i teškoj logistici — segmentima u kojima već postoji industrijska spremnost, budući da Scania i Volvo Trucks razvijaju vozila na biometan.

Prednost je i što se biometan može koristiti bez ikakvih izmena postojeće gasne infrastrukture.

Ekonomija i koristi po zajednicu
Razvoj sektora biometana donosi višestruke koristi:

• smanjenje uvoza gasa i spoljnotrgovinskog deficita,
• nove prihode kroz lokalnu proizvodnju i otvaranje radnih mesta u ruralnim područjima,
• korišćenje digestata kao prirodnog đubriva, koji može smanjiti troškove poljoprivrede,
• manju emisiju štetnih gasova i duži vek trajanja deponija.

Ukupne investicije potrebne do 2030. procenjuju se na do 550 miliona evra, dok se procenjuje da bi godišnji prihodi od biometana već tada mogli premašiti 250 miliona evra.

Detaljni rezultati istraživanja dostupni su na sajtu UNDP-a.

Foto: UNDP Srbija