MK Group, holding kompanija u čijem se sastavu nalazi više od 120 povezanih firmi koje posluju u Srbiji i inostranstvu, jedan je od najvećih poslovnih sistema u jugoistočnoj Evropi. Ujedno ih se smatra liderima u agrarnoj, šećernoj i mesnoj industriji, hotelijerstvu, trgovini i bankarstvu, kao i trenutno najvećim srpskim investitorima u obnovljive izvore energije.
Miodrag Kostić predsednik je Uprave kompanije MK Group koja danas zapošljava oko osam hiljada ljudi i koji je u intervjuu za Poslovni dnevnik otkrio da jednostavne formule za uspeh nema, osim one da ulažu isključivo u oblasti u kojima već poseduju veliko znanje. Rezultat je tržišna prisutnost u gotovo svim zemljama Evrope i regiona, ali i Africi i Aziji te tržištima Cefte, Italije, Japana i drugih.
Vlasnik ste kompanije MK Fintel Vind za proizvodnju zelene električne energije. Kakvi su trendovi po pitanju obnovljivih izvora energije u Srbiji i koji su vaši sledeći planovi unutar ovog sektora?
Obnovljivih izvori predstavljaju veliki izazov za budućnost, ali isto tako i ogroman potencijal. Mi smo pre sedam godina prepoznali značaj zelene energije i danas je naša kompanija jedina uspela da izgradi i pustiti u pogon dva vetroparka: jedan u Kuli snage 9,9 megavata, u koji je uloženo 15 miliona evra i drugi u Vršcu snage 6,6 megavata, u koji je investirano 10 miliona evra. Trenutno punom parom radimo na pripremama za početak izgradnje vetroparka Košava, gde će u prvoj fazi biti investirano 50 miliona evra.
Možete li prokomentarisati i situaciju sa PKB-om?
Poljoprivreda i ulaganje u razvoj ove grane i dalje je glavni stub i okosnica poslovanja cele MK Grupe. Zato ne čudi da smo, kao jedan od najuspešnijih domaćih sistema, zainteresovani za privatizaciju preduzeća u toj grani privrede. Pismo zainteresovanosti poslali smo i za PKB. Naš proces proizvodnje zaokružuje kompletan ciklus poslovanja “od njive do trpeze”. Već sada obrađujemo 50.000 hektara u Srbiji i Ukrajini, a usto najveći smo domaći izvoznik žitarica. Najveći smo i proizvođač svinja u državi – imamo ih 200.000 na sedam farmi, a sa 3500 grla krava, drugi smo po proizvodnji mleka. U sledećem periodu očekujemo da država predloži najbolji način za privatizaciju ovog preduzeća.
Najavljivane su bile i vaše investicije u Hrvatsku, pa me zanima u kojoj se fazi nalaze ti planovi i u što biste konkretno uložili na ovim prostorima?
Hrvatsko i srpsko poslovanje prilično su kompatibilni i tu postoji dosta prostora za poboljšanje. Određeni sektori imaju jako puno potencijala za intenzifikaciju ekonomske saradnje. Svakako, mislim da bi trebalo posvetiti više pažnje planiranju većih zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i projektima koji se mogu razviti kroz program prekogranične saradnje. Kao i dosad, fokus će biti na poljoprivredi, turizmu, bankarstvu i obnovljivim izvorima energije. Konkretno, u Hrvatskoj smo zainteresovani za hotelske kapacitete na Jadranu, kao i za poljoprivredno zemljište u Slavoniji.
Poslednjih dana se moglo čitati o prodaji šećerana. Znači li navedena prodaja napuštanje ovog sektora ili se radi o restrukturiranju?
Nismo prodali proizvodnju šećera. Da pojasnim, prošle godine smo potpisali predugovor o strateškom partnerstvu sa Agranom AG iz Austrije na period od pet godina. Dakle, još najmanje pet godina ćemo biti u industriji šećera. Ove godine u EU treba doći do ukidanja kvota, a to će voditi do značajnih promena i samo najproduktivniji evropski proizvođači imaće perspektivu. Zbog toga kompanija Sunoko, članica MK Grupe, vidi svoju budućnost sa najvećim proizvođačem u Evropi.
S druge strane, Sunoko je kompanija koja već 15 godina aktivno učestvuje u industriji šećera Srbije, a više od 25 godina bavi se trgovinom šećerom. Ukupna domaća proizvodnja šećera dostigla je nivo veću od 530.000 tona, a sam Sunoko može proizvesti i do 450.000 tona, što je dvostruko više od ukupne domaće potrošnje. Već danas Sunoko izvozi više od 50 odsto svoje proizvodnje. Takvim razvojem svojih proizvodnih potencijala Sunoko je premašio ulogu uloga lokalnih, domaćih proizvođača i etablirao kao regionalni lider.
Više na Poslovni dnevnik
