Umesto izvoza ratarskih proizvoda daleko bolje i profitabilnije je izvoziti pripremljenu hranu, ali nikada u Srbiji nije bilo manje prehrambenih fabrika. Naprotiv, prevelik broj ih je (tokom jugoslovenskog perioda poprilično razvijene delatnosti) propao tokom devedesetih, još više njih kasnije u lošoj privatizaciji. Ostali su najsnažniji, pre svega konditori. I retke ovdašnje robne marke regionalno prepoznatljive upravo su iz ovog segmenta
Krah srpske prehrambene industrije odrazio se i na primarnu poljoprivredu, isporučioca sirovina za preradu. Naš agrar je ratarstvo sveo na četiri, pet osnovnih useva – pšenicu, kukuruz, suncokret, soju i šećernu repu, uzgoj useva za stočnu prehranu je više nego prepolovljen, jer nema stoke, dok se uzgoj nekada, posebno među vojvođanskim paorima veoma popularnog lekovitog bilja sveo na minimalne površine. Tek da ne nestane.
Umesto nekadašnjeg izvoza mesnih prerađevina na veliko tržište Rusije, ali i u Grčku, Italiju ili Austriju, danas se hvalimo time kako smo sa cirka tri miliona tona među deset najvećih izvoznika kukuruza. Ove sezone čuju se pohvale i na, posle dužeg perioda rekordno niskih, sve više cene pšenice za naših dva miliona tona viška u skladištima.
Naravno da je dobro da seljaci i trgovci više zarade na inoplasmanu, ali izvoz sirovine na duži rok nije razvio niti jednu poljoprivredu.
Osloniti se na berzu liči na kockanje, nije to za seljaka. Bez jakog kupca u vidu prerađivača nema ni snažnog tržišnog podsticaja poljoprivrede. Pomoć države dobro dođe, ali samo kao dopuna dobrom funkcionisanju tržišta u lancu popularno nazvanom “od njive do trpeze”.
Ukratko, manimo se licitiranja miliona i miliona tona izvezenog žita, okrenimo se finalizaciji i dogradnji celokupnog agrokompleksa.
Mnogo toga nam nedostaje, i ne samo za preradu ratarskih useva. Potrebne su nam i fabrike sokova, fabrike kompota i raznih voćnih namaza, proizvođači atraktivnih pića.
Kao međukorak neophodna nam je i obnova stočarstva, rogate stoke, baš kao i svinjogojstva. Nekada smo bili među pet vodećih evropskih izvoznikla mesa i prerađevina, danas meso znatnim delom uvozimo, podjednako goveđe i svinjsko. I dok se u svinjogojstvu suočavamo sa vakcinisanjem kao preprekom izvozu, kod rogate stoke u pitanju je nepostojanje ekonomske računice.
Tako se ovdašnji agrar sveo na nekoliko ratarskih useva, dobar uzlet uzgoja jabuka, bobičastog voća, bresaka, višanja, lešnika, obnovu kvalitetnog vinogradrstva.