Mnogo pre nego što je postao britanski kralj, Čarls III decenijama je pokušavao da dokaže da organska proizvodnja i briga o zemljištu ne moraju biti suprotstavljene profitabilnom poslovanju. Eksperiment započet osamdesetih godina na malom delu farme u Hajgrovu prerastao je u potpuno organsko gazdinstvo, a zatim i u prehrambeni brend čija je prodaja premašila milijardu funti

Kada je tadašnji princ Čarls sredinom osamdesetih odlučio da deo farme Duchy Home Farm, uz svoje imanje Hajgrov u Glosterširu, prebaci na organsku proizvodnju, takav potez nije nailazio na mnogo razumevanja u britanskoj poljoprivredi.

Počeo je 1985. godine sa oko 40 akri, odnosno 16 hektara, a ubrzo je organskim principima obuhvaćena čitava farma. Čarls je kasnije govorio da je želeo da pokaže da hrana može da se proizvodi uz dobre prinose i profit, ali bez sintetičkih pesticida i mineralnih đubriva, uz veći oslonac na prirodne procese i očuvanje zemljišta.

Od organske pšenice i ovsa do velikog brenda

Sledeći korak bio je poslovni. Čarls je 1990. osnovao Duchy Originals, sa idejom da organskim sirovinama proizvedenim na farmama doda vrednost kroz preradu i plasman gotovih proizvoda.

Prvi proizvod, lansiran 1992. godine, bio je keks od organski proizvedene pšenice i ovsa sa farme Hajgrov. Kasnije su stigli hleb, mlečni proizvodi, meso, povrće, sokovi, džemovi i brojni drugi proizvodi.

U vreme kada organska hrana još nije bila tržišni mejnstrim, cilj nije bio samo prodaja. Čarlsov koncept podrazumevao je povezivanje poljoprivrede, prerade i tržišta kako bi se malim proizvođačima obezbedio plasman, potrošačima organski proizvod, a deo stvorene vrednosti vratio u projekte zaštite prirode i ruralnog razvoja.

Do početka ovog veka Duchy Originals već je imao godišnju prodaju od oko 14 miliona funti. Čarls je 2018. naveo da je ukupna prodaja proizvoda pod ovim brendom u Waitrose-u u međuvremenu premašila milijardu funti.

Partnerstvo sa Waitrose-om ubrzalo rast

Prelomni trenutak bio je 2009. godine, kada je brend licenciran britanskom trgovačkom lancu Waitrose. Asortiman je postepeno proširen na stotine proizvoda, a Duchy Organic postao je najveći britanski organski brend među privatnim robnim markama trgovaca.

Danas asortiman obuhvata više od 250 organskih proizvoda, a od početka partnerstva sa Waitrose-om prodaja je obezbedila više od 50 miliona funti za dobrotvorne projekte. Samo na godišnjem nivou prodaja proizvoda donosi oko tri miliona funti fondu King Charles III Charitable Fund. Od 2024. vlasništvo nad brendom prešlo je na Waitrose.

Kornvol nije bio samo poljoprivreda

Čarlsovo poslovno iskustvo bilo je znatno šire od organske farme. Dok je bio prestolonaslednik upravljao je Vojvodstvom Kornvol (Duchy of Cornwall), velikim privatnim zemljišnim i imovinskim portfoliom osnovanim još 1337. godine radi obezbeđivanja prihoda britanskom prestolonasledniku.

Imanje obuhvata poljoprivredno zemljište i brojne farme, ali i stambene i poslovne nekretnine, šume, obalu i drugu imovinu širom Engleske i Velsa. Zbog toga ga nije sasvim precizno nazivati poljoprivrednom kompanijom.

Kada je Čarls 2022. postao kralj, upravljanje Vojvodstvom Kornvol preuzeo je princ Vilijam. U tom trenutku neto imovina vojvodstva vredela je više od milijardu funti, dok je u poslovnoj godini zaključno sa martom 2022. ostvarilo operativni višak od oko 24,6 miliona funti. Prihodi, međutim, nisu dolazili samo iz poljoprivrede, već značajnim delom iz komercijalnih i stambenih nekretnina.

Ideja koja je osamdesetih delovala neobično

Čarls je svoje insistiranje na organskoj proizvodnji godinama opisivao kao pokušaj da pokaže da ekonomija farme i zaštita prirodnih resursa mogu da funkcionišu zajedno. U vreme kada je započeo eksperiment u Hajgrovu, organska poljoprivreda u Velikoj Britaniji bila je mala tržišna niša, a njegov pristup često je nailazio na podsmeh i kritike.

Četiri decenije kasnije, Duchy Organic je veliki prehrambeni brend, dok su zdravlje zemljišta, biodiverzitet, smanjenje upotrebe hemijskih inputa i održivost postali neke od centralnih tema evropske poljoprivrede.

Zato je Čarlsova poljoprivredna priča možda manje priča o „kralju biznismenu“, a više o jednom dugoročnom eksperimentu: može li održivija proizvodnja hrane istovremeno da pronađe kupca i bude ekonomski održiva.