Đorđe Milekić, poljoprivrednik iz sela Jovanovac kod Kragujevca primetio je na jednom stablu mladog zasada šljive pojavu mrazopuca. Pucanje kore stabla ali i većih grana prilikom niskih temperatura može da se spreči krečenjem, a na ovu pojavu utiče i izbor sorti, podloge i ekspozicije tla zasada. Posebnu pažnju treba obratiti i na đubrivo pri čemu treba izbegavati prisustvo azota.

“Ja sam na tom jednom stablu primetio mrazopuc i kada sam to video odmah sam otišao u poljoprivrednu stanicu kod stručnjaka jer sam ja laik a vidim da curi crna smola. Međutim, na drugim stablima nije bilo te pojave i ja sam poslušao savet, uzeo sam recept za krečenje gde ide sumpor, so, limuntus i kreč. Ja sam to odradio preventivno jer jedino tako mogu da dalje sprečim tu pojavu”, rekao je Đorđe Milekić.

Krečenjem stabala ali i zemlje oko korenovog sistema smanjuje se zagrevanje a u isto vreme i hlađenje kore kod koštunjavog voća. Kada se primeti pojava smole u ovom periodu godine prilikom pucanja kore potrebno je očistiti stablo ili granu, zatim isprskati bakarnim preparatima a onda ispucali deo premazati kalemarskim voskom. Onda sledi krečenje.

“Prvo treba napraviti odličnu smešu koja u sebi sadrži gašeni kreč, sumpor i so. So je dobra u određenoj proporciji i koristi se da bi lepo prilegla na koru kako bi se sprečilo spiranje. Treba napraviti dovoljno gustu smesu i ona treba da daje što belju boju jer tako jače odbija svetlost. Zemlju u zoni korenovog sistema treba okrečiti jer se na taj način sprečava i zagrevanje korena”, izjavila je Lidija Vulović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Kada se biljke nalaze u stanju mirovanja niske ali i visoke temperature za ovo doba godine mogu pričiniti dosta štete.

“Razlog tome može biti i uticaj podloge na sortu. Ovde imamo zasad šljive na dženarici a dženarika je podloga koja utiče na izrazitu bujnost voćke kao i na kasno završavanje vegetacije ali i rano kretanje. Kod kajsije možemo uticati na odlaganje perioda kretanja vegetacije korišćenjem posrednika. Radi se o tome da se recimo kajsija okalemi na podlogu dženarike. Prvo se okalemi posrednik kao na primer stenlej ili čačanska lepotica a tek nakon toga, na visini od nekih 100 do 120 cm se kalemi željena sorta. Na taj način smanjujemo posledice uticaja niskih temperatura”, saopštila je Marija Ivanović, savetodavac za zaštitu biljaka.

Prema rečima stručnjaka pojava mrazopuca je sve češća u voćnjacima pa je potrebno preduzeti sve preventivne mere na vreme kako bi biljka bila spremna i za pozne mrazeve koji se mogu javiti prilikom početka faze cvetanja.

RTV