Eskalacija krize između Rusije i Ukrajine imala bi zasigurno jak uticaj na tržište žitarica i svetske cene hrane jer su te dve države udruženo, ali i pojedinačno značajni svetski proizvođači i izvoznici. I pojačane tenzije u proteklom periodu već su se odrazile na poskupljenja žitarica
”Svi ovi politički potresi dovode tržište u neku neizvesnost. Rusija je, inače, država koja je veoma sklona uvođenju unilateralnih mera zaštite svog tržišta. Oni su i ranije, još pre ove ukrajinske krize, najavili izvoznu taksu na pšenicu. To su zemlje gde država i dalje ima izuzetno jak uticaj na tržište i verujem da će to proizvesti neke posledice”, kaže Žarko Galetin, agrarni analitičar.
Kako dodaje, prilike sa svetskih berzi sigurno će se preliti i na nas. ”Nesporno je da ćemo zadovoljiti domaće bilanse. Srbija ima relativno lagodnu poziciju da ne mora o tome da brine. Ipak, nije isključeno uvođenje mera. Kada je krenula kriza izazvana virusom korona, prva akcija naše vlade bila je da se kvotiraju izvozne količine za brašno i neke druge proizvode. Bez obzira na to što smo sigurni, država je uvodila mere. Uostalom, to su radile i svetske sile i veliki izvoznici žitarica. Nije nemoguće da se takve situacije ponavljaju jer cene divljaju. Videćemo da li će se Srbija opredeliti za rigidniju politiku domaćih zaliha esencijalnih sirovina u sektoru hrane kako bi eventualno, intervencijom s vremena na vreme, odbranila cenu. Očekujem da bi u nekim izuzetnim i nepredviđenim situacijama država reagovala iz budžetskih rezervi i stabilizovala tržište”, napominje galetin.
Na pitanje kako vidi globalnu krizu sa veštačkim đubrivom Galetin odgovara da je to, pre svega, posledica povećanja cena gasa, koji ima značajnu ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva. ”Što se Srbije tiče, definitivno plaćamo cenu loše privatizacije. Nekada smo imali pančevačku Azotaru kao velikog proizvođača azotnih đubriva. Kako smo, što se hrane tiče, u relativno lagodnoj situaciji, u tom pogledu je drugačije. Ranije se nismo brinuli jer su naše azotare zadovoljavale domaće potrebe. Država nešto čini, otkupljene su manje količine i skinute uvozne carine. Ipak, pitanje je može li se i kako intervenisati jer mi sada najneposrednije zavisimo od cene na međunarodnom tržištu”, objašnjava Galetin.
