Krompir nije samo jedna od najčešćih namirnica na trpezi, već usev koji širom sveta doprinosi bezbednosti hrane, zapošljavanju i razvoju ruralnih područja. Zbog njegove uloge u ishrani milijardi ljudi, Ujedinjene nacije su krajem 2023. godine proglasile 30. maj za Međunarodni dan krompira
Treće obeležavanje ovog dana održava se pod sloganom „Tamo gde krompir raste, životni uslovi se poboljšavaju”, čime se ističe značaj krompira za poljoprivrednike i sve učesnike u lancu vrednosti — od malih gazdinstava u Andima, gde se i danas čuvaju tradicionalne sorte, do velikih komercijalnih farmi u Evropi, Aziji, Africi i drugim delovima sveta.
Krompir, Solanum tuberosum L., važan je usev u različitim sistemima proizvodnje i doprinosi ciljevima održivog razvoja, pre svega borbi protiv gladi, smanjenju siromaštva, održivoj poljoprivredi i ekonomskom osnaživanju ruralnih zajednica. Obeležavanje Međunarodnog dana krompira nadovezuje se na Međunarodnu godinu krompira, koja je obeležena 2008. godine, a posebna pažnja posvećuje se i ulozi malih porodičnih gazdinstava u očuvanju sortne raznovrsnosti.
Od Anda do srpskih njiva
Iako potiče iz Anda, krompir je vremenom postao jedna od najvažnijih prehrambenih kultura u Evropi. U naše krajeve najpre je donet u Vojvodinu, 1759. godine, zahvaljujući nemačkim kolonistima, dok se u čačanskom kraju gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
Značaj krompira za ishranu stanovništva prepoznao je i Dositej Obradović, koji je, obilazeći evropske zemlje, preporučio knezu Milošu Obrenoviću da država radi na širenju njegove proizvodnje. Posebno važno mesto u ishrani u Srbiji krompir je zauzeo u periodu od 1960. do 1980. godine, kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u domaćinstvima, restoranima i menzama.
Stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira u Srbiji dodatno je podstaknut osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine. Kao rezultat selekcionog rada nastale su domaće sorte Dragačevka, Jelica, Univerzal i Hibrid 8614, a u Centru za krompir u Guči pre nekoliko godina ozdravljeno je i proizvedeno elitno seme stare sorte Dragačevski mesečar, čime je ona vraćena na sortnu listu.
Srbija proizvodi krompir na oko 20.000 hektara
U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 do 22.000 hektara, uz prosečne prinose od 15 do 17 tona po hektaru, dok bolji proizvođači ostvaruju i 40 do 60 tona po hektaru. Osim sveže potrošnje, krompir ima značajno mesto i u prerađivačkoj industriji. Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je da radi 1971. godine u Čačku, dok je 1995. godine pokrenuta proizvodnja u Magliću. Domaći prerađivači danas izvoze proizvode od krompira na tržišta regiona.
Krompir je važan i zbog svoje nutritivne vrednosti. Predstavlja pristupačan izvor ugljenih hidrata, energije i skroba, a sadrži i vitamine C, B, E i K, mineralne materije i organske kiseline. U mnogim zemljama smatra se dobrom alternativom hlebnim žitima, posebno u periodima kada je potrebno obezbediti stabilnu i dostupnu hranu.
Guča kao srpsko središte obeležavanja Dana krompira
Centar za krompir Guča i Ekološko društvo Dragačevo organizovali su prvo i drugo obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji, 2024. i 2025. godine, u Guči – mestu koje se sve češće predstavlja i kao prestonica trube i krompira.
Tokom drugog obeležavanja, 30. maja 2025. godine, osnovano je Udruženje za krompir Srbije, sa ciljem okupljanja obrazovnih ustanova, proizvođača, prerađivača, stručnjaka za zaštitu bilja i mehanizaciju, trgovaca, ugostitelja i turističkih organizacija. Ideja je da se krompir posmatra kroz ceo lanac – od knjige, preko njive, do trpeze.
Treće obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji biće održano danas, 30. maja 2026. godine u Kulturnom centru u Guči, sa početkom u 11 časova. Nakon uvodnog dela skupa biće održana i prva sednica Skupštine Udruženja za krompir Srbije, na kojoj će biti predstavljene aktivnosti udruženja u protekloj godini.
