Iako se u Srbiji krompir često doživljava kao ”skromna“ kultura, reč je o biljci od globalnog značaja, koja se nalazi među pet najzastupljenijih u svetu. Dok Evropa dominira u preradi i inovacijama, domaća proizvodnja i sorte pokazuju potencijal koji još uvek nije dovoljno iskorišćen. Nedavno osnovano Udruženje za krompir Srbije najavljuje novi talas povezivanja i razvoja ovog važnog sektora
U poslednjih pola veka površine pod krompirom su se drastično povećale, pa se sada na globalnom nivou gaji na oko 20 miliona hektara. Godišnje se proizvede više od 370 miliona tona krompira, što ga čini petim po količini proizvedenim poljoprivrednim proizvodom na svetu – odmah iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Kina, Indija, Rusija, Ukrajina i SAD prednjače kao najveći svetski proizvođači krompira. Međutim, pravi centri prerade nalaze se u Evropi. Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija pretvaraju krompir u pomfrit, čips i skrob. Evropski standard i tehnologija prerade su na najvišem nivou, što im obezbeđuje dominaciju u prehrambenoj industriji, prenosi portal Biznis.
Krompir se u Srbiji gaji na oko 20.000 hektara, sa prosečnim prinosom od 15 do 17 tona po hektaru. Ipak, najbolji proizvođači postižu i do 60 tona po hektaru, što pokazuje da postoji potencijal – ali i potreba za većom podrškom proizvodnji i ulaganjima.
Vrhunac proizvodnje kod nas je zabeležen 1974. godine kada je proizvedeno čak 1.148.680 tona krompira. Značajan korak ka modernizaciji proizvodnje bio je osnivanje Zavoda za krompir u Guči 1954. godine. Tamo je, zahvaljujući dugogodišnjem selekcionom radu, nastalo nekoliko domaćih sorti kao što su Dragačevka i Jelica 1975., Univerzal 1994. i Hibrid 8614 1997. godine. Poslednjih godina posebno je interesantan povratak stare sorte Dragačevski mesečar, koja je posle procesa ”ozdravljivanja“ ponovo uvrštena u zvaničnu sortnu listu Srbije.
Srbija je, prema rečima agroanalitičara, nekada bila zemlja krompira, dok je danas postala veoma zavisna od uvoza. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita.
Važno je napomenuti da selekcioni proces kod krompira traje između 12 i 13 godina, što samo potvrđuje koliko truda i vremena je potrebno za dobijanje jedne nove sorte otporne na bolesti i prilagođene uslovima gajenja.
Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo – minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, “ispari” više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i postane neuslovan, odnosno ne može da se koristi za dalju preradu.
Osnovano Udruženje za krompir Srbije – mesto okupljanja svih aktera iz sveta krompira
Inače, 30. maja ove godine, na Svetski dan krompira, u Guči je osnovano Udruženje za krompir Srbije.
Udruženje će delovati kao mesto okupljanja svih aktera iz sveta krompira – od poljoprivrednih proizvođača, naučnih institucija, obrazovnih ustanova, do prerađivača, trgovaca, ugostitelja i potrošača. Osnovni cilj je povezivanje i zajedničko delovanje u cilju unapređenja proizvodnje, prerade i promocije krompira u Srbiji.
Ovo udruženje otvara nove mogućnosti za saradnju, razmenu znanja, zajedničke projekte i promociju krompira kao važne strategijske kulture u poljoprivredi Srbije – navedeno je saopštenju Udruženja za krompir.
