Krovovi od trske u prošlosti su bili česta pojava u Vojvodini. Ta barska biljka odličan je izolator, štiti od insekata i glodara, a vek trajanja trske je neograničen
Danas se trska retko upotrebljava u izgradnji, međutim, oni koji vole pravi vizuelni, ali i funkcionalni ugođaj koji trska pruža i dalje je koriste.
Artraktivan izgled samog krova, lako se uklapa u prirodan ambijent svake okoline, pa je trska sve više prihvaćena u obnavljanju starih i uređenju novih salaša, vikendica, ali i stambenih objekata.
”Radilo se dve nedelje, ako ne i duže, četiri čoveka su bila na krovu. Prvo su majstori uradili potkonstrukciju sa letvama i štaflama. Preko 100 kubika trske je iskorišćeno, to zavisi od kvadrature naravno”, kaže za RTV Bačkopalančanin Tomislav Tiljak.
Trska iz Belog Blata
”Trsku sam doneo iz Belog Blata u Banatu, povoljno. Postavljanje je skupo, ali isplativo. U snopovima se nosi na krov, povezuje se žicom, pegla se. Ja sam krov od trske stavio pre pet godina. Mojoj porodici se sviđa”, dodaje on.
Trska je odličan termo i zvučni izolator, tako da u kući leti stvara hladovinu, a tokom zimskih meseci sprečava gubitak toplotne energije.
”Prezadovoljan sam trščanim krovom. Izolacija je fantastična, uštede na grejanju su izuzetne. Važno nam je da leti imamo hladovinu, ne čuje se ni kada duva vetra ili pada kiša”, naglašava Tiljak.
Vek trajanja trske je neograničen, što znači da se i posle 100 godina, njena svojstva ne smanjuju, kao što je slučaj sa nekim drugim materijalima.
