Prema prvim procenama, poplave su poljoprivredi i putnoj infrastrukturi u kruševačkom kraju pričinile štetu od 90 miliona dinara, a u trsteničkom čak 170 miliona. Za razliku od drugih sela, u Kukljinu, na levoj obali Zapadne Morave, štetu ne mere samo novcem već i kilometrima.
Prestanak kiše meštani Kukljina dočekali su na obali reke. Odlučni i složni u nameri da iz nabujale Morave spasu skelu koja na ovom mestu od pamtiveka stoji.
Miroslav Anđelković kaže da im ona mnogo znači jer 95 odsto meštana ima zemlju preko Morave sa strane Kukljina.
“Svakog dana otprilike ide oko 200 traktora. Nekad bude više, nekad manje, tu je faktički most jer mi drugog prelaza preko Morave nemamo osim te skele. Bez skele ništa, u krug 15 kilometara”, kaže Novica Minić, skeledžija iz Kukljina.
Nadošla reka plavila je i rušila sve pred sobom. Desetak metara obale, deo ograde i obližnjeg imanja.
Zapadna Morava štete je pričinila i susednoj trsteničkoj opštini u kojoj polovina stanovništva živi od poljoprivrede. Poplavnim talasom samo u ataru Velike Drenove zahvaćeno je oko 500 hektara sa milion loznih kalemova i voćnih sadnica.
“Uginulo je dosta. Oni koji su ostali na površini, da ih nije dohvatila voda, to može i da ostane. Al’ to su vrlo male parcele”, kaže Miloš Tripković, kalemar iz Velike Drenove.
U Počekovini i Bogdanju reka se izlila na istim mestima gde to čini svake treće-četvrte godine. Pod vodom se našlo na stotine hektara najplodnijih oranica, povrtnjaka i plastenika.
“Manja je investicija da se napravi jedan odbrambeni nasip nego što je jednogodišnji rod tih poljoprivrednih kultura”, kaže povrtar iz Bogdanja Apostol Apostolović.
Na brojnim parcelama šteta je totalna, pa proizvođačima ostaje samo presejavanje. Ukoliko za to ne dobiju pomoć, mnoge će njive, kažu, ostati prazne.
RTS
