“Srpski proizvodi osvajaju rusko tržište” – takvi naslovi obeležili su prethodnu nedelju u kojoj je državna delegacija uz privrednike posetila Moskvu.
Ipak, i pored stalnih napora da se poveća izvoz ka Rusiji, on je i dalje daleko iza zemalja regiona pa ostaje pitanje šta bi trebalo da bude fokus srpskog izvoza – velika svetska ili manja lokalna tržišta.
Da nam treba veći izvoz – dileme nema. Pitanja ipak ima gde je najbolje, najbrže i najisplativije da se ovi kamioni upute.
Za milion i osamsto hiljada stanovnika Kosova, Srbija je u prvoj polovini ove godine dostavila robu vrednu 202 miliona dolara. Za 620 hiljada stanovnika Crne Gore, izvezli smo robu vrednu čak 387 miliona dolara. Kao dobar indikator može da posluži i primer Cefta regiona – za 22 miliona stanovnika, izvezli smo čak 1,4 milijardu dolara. Sa druge strane, na ogromno rusko tržište, izvoz nam je 469 miliona dolara.))
Regionalna iskustva sa srpskom robom povezana su sa iskustvom ali i kvalitetom.
“Mi moramo uvoziti i pšenicu, ulje, brašno, suhomesnate proizvode, meso, mleko jogurt, tako da smo s tog aspekta okrenuti tom tržištu jer je i cenovno konkrentije od drugih tržišta. A ono što je naročito važno je što mi imamo značajan broj turista iz Srbije”, kaže Lidija Rmuš iz Privredne komore Crne Gore.
Isporuka robe na Kosovu za tamošnje privrednike već je gotova stvar – zato kažu da treba preći na sledeći nivo.
“Trgovina je kao voda – sama pronalazi svoje puteve. Ono što nama preostaje je da nađemo više oblike privredne saradnje i da se ne bavimo više samo promovisanjem trgovine, jer tu nemamo šta više da promovišemo, nego da nađemo neke nove oblike saradnje”, kaže Safet Grdžaliju predsednik Privredne komore Kosova.
I dok saradnja sa regionom prelazi u nove oblike, prostora za osvajanje polica ruskih prodavnica još ima mada je roba sve vidljviija.
“Mi uvek pričamo da nemamo količine dovoljne za rusko tržište, a ja mislim da je mnogo važnije da postignemo kvalitet, kvantitet u kontektsku onoga što nam je već naručeno, i na kraju da to bude kontinuitet”, kaže Sveta Vasiljević iz Privredne komore Rusije.
Posebno značajni faktori za osvajanje nekog tržišta su i ugovori o slobodnoj trgovini – a Srbija ih ima i sa manjim susednim tržištima, pre svega kroz Cefta sporazum, a i sa Rusijom. Pitanje je samo koliko će ti sporazumi biti iskorišćeni.
”Možda bi bilo dobro da izbegnemo uvek taj globalni pristup. Možda bi bilo bolje da govorimo o konkretnim proizvodima, uslugama i granama. Tamo gde postoji neka vrsta prepoznatljivosti, tamo gde postoji neko poznavanje od ranije, gde je važno odsustvo jezičkih barijera, gde je transport važan, logistika važna, svakako da su mnogo veće prilike na regionalnim tržištima, u zemljama bivše Jugoslavije i nekim drugim državama. Uostalom, u odnosu na te ekonomije i ta tržišta, srpska privreda je u nekim segnemtima čak i dominantna i te prednosti svakako treba koristiti”, kaže savetnik u Privrednoj komori Srbije Bojan Đurić.
Prema njegovim rečima, značajna je uloga politike jer ona treba da obezbedi stabilnost, da obezbedi rušenje barijera iz prošlosti. To ne može da bude krajnji cilj i krajnji prioritet – ipak se radi o tržištima od 25 ili 30 miliona stanovnika koja su relativno ograničena i gde privrede regiona praktično se bore za isti deo kolača. Ali to daje jednu vrstu sigurnosti srpskoj privredi jer tamo može mnogo da proda i mnogo da izveze.
