Na našim njivama tradicionalno se seje najviše kukuruz, a ovog proleća su očekivanja da će ga biti najviše u odnosu na prethodne godine. Očekivanja su da će i suncokret zauzeti veće površine nego prošle godine
Ovogodišnja setva primarnih poljoprivrednih kultura, ne računajući šećernu repu koja se već seje, trebalo bi da krene u aprilu, pa su pogledi usmereni prema poljoprivrednicima od kojih se očekuje da posao obave valjano, kako bi u žetvi imali što bolje prinose i tako obezbedili dovoljno hrane za domaće potrebe i za izvoz.
Ovu setvu, za razliku od ranijih, obeležiće visoke cene repromaterijala, ali i skup kukuruz, soja… i privremena zabrana izvoza poljoprivrednih prehrambenih proizvoda: pšenice, pšeničkog brašna, kukuruza i suncukretovog ulja zbog vojnog sukoba Ruska Federacija – Ukrajina.
Na našim njivama tradicionalno se seje najviše kukuruz, a ovog proleća su očekivanja da će ga biti najviše u odnosu na prethodne godine. U Agrarnom savezu Srbije predviđaju da će zauzeti čak 1,3 miliona hektara, a prošle godine ga je bilo, podsećamo, na blizu milion hektara.
– Dobra cena ”žutog zlata“ je razlog što će ratari ovog proleća povećati površine pod kukuruzom . Pre dve, tri godine kilogram kukuruza koštao je svega 14 dinara, a sada je 34,1 dinar – objašnjava za Dnevnik predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić.
On je pozvao ratare da u setvi primene sve agrotehničke mere jer skupi troškovi setve biće nadoknađeni visokim cenama u žetvi. Na dobre prinose ne utiče samo klima već i primena agrotehničkih mera i zato, naglasio je, ne treba štedeti na đubrivu.
– Nema sumnje da cena kukuruza, kao i ostalih poljoprivrednih kultura, neće u narednom periodu ići nagore. Sve uloženo biće vraćemo poljoprivredinicima jer će zbog dešavanja u Ukrajini, hrana biti skupa svuda u svetu, pa i kod nas. U takvim okolnostima poljoprivreda će doći do izražaja i pokazati koliko je značajna za ekonomiju zemlje – naveo je Manić.
Direktorka Poslovne zajednice Industrijsko bilje Olga Čurović kazala je za Dnevnik da se očekuje da će suncokret zauzeti veće površine nego prošle godine, za oko 20.000 hektara i da će se ovog proleća prostirati na 250.000 hektara.
– Svi se nadamo da će se ponoviti istorijski rekord od pre nekoliko godina i da će suncokret biti posejan na 250.000 hektara. Razlozi za ta nadanja su dobra cena suncokreta u lanjskoj žetvi i što uljarica dobro podnosi sušu – rekla je Čurović. Podsetila je da je prošle godine pod suncokretom bilo između 225.000 i 230.000 hektara, a prosečan prinos 3,1 tona po hektaru.
– Prinos se ustalio i postao stabilan jer smo ranijih godina imali od 2,2 tone po hektaru do 2,9 tona po hektaru. U prošloj žetvi dobili smo 700.000 tona suncokreta, a prema podacima „Industrijskog bilja“, fabrike ulja su otkupile 675.000 tona suncokreta. Jasno je da ulja imamo dovoljno, taman da suncokret ni ne sejemo ovog apirla – rekla je Olga Čurović. Dodala je da zaliha ima i da nema razloga da ulja nećemo imati .Više treba da strepimo, navela je, da li ćemo uspeti da ga prodamo.
