Žetva kukuruza daleko je još od završetka, a već je uveliko počela setva pšenice u Srbiji. Mnogi poljoprivrednici ne žure sa skidanjem kukuruza, jer je vlaga u zrnu velika, a cena preniska. Nisu ni troškovi setve mali, pa je tek mali deo njiva posejan.
– Kukuruz je skinut sa nekih 25 odsto od ukupno zasejanih površina – kaže Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito. – Proizvođači čekaju da padne vlaga, da bi što manje koštalo samo sušenje kukuruza. Jer, ako se bere sa vlagom iznad 14 odsto, troškovi sušenja su znatno veći. Prinosi kukuruza su izvanredni, pa u Vojvodini idu između 10 i 16 tona po hektaru. Biće veći izvoz, ali će se stvoriti i dobra materijalna osnova za proširenje stočarstva. Kukuruz je relativno jeftin, pa bi stočari trebalo to da iskoriste i prošire proizvodnju.
Milovan Milovanović, poljoprivrednik iz Čeneja, objašnjava kako je već početkom oktobra obrao šest jutara kukuruza, a kako čeka da najavljeni talas zahlađenja prođe, pa da obere i preostala tri jutra.
– Ovo prvo, što sam brao, sačuvao sam u klipu, i njime ću hraniti stoku – planira Milovanović. – Preostali ću, verovatno, „skidati“ u zrnu, i deo ću da prodam, jer mi novac, kao i svakom poljoprivredniku, mnogo treba. Ali, najveći problem mi pravi cena, koja je jako loša. Kukuruz se kod nas plaća 12,5 dinara, a kad se „svede“ vlaga, onda, mi ratari dobijemo samo po osam dinara. Zato i ne planiram da mnogo žurim sa berbom. Napravio sam dobar posao, što sam brao ranije, jer, koliko čujem, kod kolega koji su čekali, ima dosta kvarnog kukuruza.
Setva pšenice je tek na početku, a trajaće sigurno ceo novembar. Kako kaže Saković, sejaće se dokle god vremenske prilike to budu dozvoljavale. Bitno je da zemlja bude takva, da mogu mašine da uđu. Jedan od razloga što se malo kasni sa setvom je i taj što kukuruz još nije obran. Međutim, ne postoji bojazan da nećemo zasejati sve što treba. Uljana repica je već posejana.
Milan Aperlić, ratar iz Stapara, takođe privodi kraju berbu kukuruza, ali, već je zasejao i oko 11 jutara žitom.
– Planiram, kada završim sa berbom kukuruza, da zasejem još najmanje pet jutara pšenice – priča Aperlić. – Ova godina je jako nezgodna, jer nam vremenski uslovi ne dozvoljavaju da sve postignemo u optimalnim rokovima. Otegla se i berba kukruza i vađenje repe, tako da je sigurno da će i setva pšenice dosta kasniti. Jako malo komšija je zasejalo. A cena, bolje me ne pitajte. Nisam se ni usudio da računam, jer je sve skuplje, veštačko đubrivo, gorivo, a cena naših proizvoda je sve niža. Ništa nam ne preostaje, nego da ćutimo i da radimo.
Pažljivo posejati
Pšenica se nikada ne seje na istoj zemlji gde je bila posejana prethodne godine. Kako kaže Vukosav Saković, ona ide na njivama gde je bila soja, suncokret ili kukuruz.
– Nije preporučljivo da ide na istu zemlju, iako se to kod nas radi – objašnjava Saković. – To nosi samo određene opasnosti od bolesti, a budu i manji prinosi.
Novosti
