Dozvoljena količina otrova iz plesni aflatoksina u mleku na domaćem tržištu od 1. januara ponovo je spuštena na nivo koji se primenjuje u EU, od 0,05 mikrograma po kilogramu. Iako i proizvođači i stručnjaci tvrde da je kukuruz, koji je osnovna sirovina za proizvodnju stočne hrane, ove godine zdrav, i da nema bojazni od pojave značajnijih količina toksina u kravljem mleku, afera sa aflatoksinom otvorila je pitanje da li je prihvatanje evropskih standarda ishitreno i nedovoljno pripremljeno, ali i ukazala na slabosti našeg sistema kontrole tržišta.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da prihvatanje izuzetno strogih i restriktivnih standarda EU može da ugrozi domaću privredu, pogotovu dobru izvoznu poziciju Srbije na svetskom tržištu kukuruza.

– Naša privreda nije spremna da prihvati sve oštre zahteve koje nam nameće Brisel, i već dugo se saplićemo o njih, a privreda nam se iscrpljuje. Najpre moramo da imamo jako dobre informacije o stanju naše privrede i da li ona može to da iznese. Mi spadamo u red 10 najvećih proizvođača kukuruza, i svako zaoštravanje ili saplitanje o propise EU može da nam ugrozi izvoz i opštu strategiju – kaže Prostran.

On dodaje da propis nije trebalo menjati, jer SAD kao glavni konkurent Srbiji u izvozu kukuruza primenjuje daleko niži standard.

– Nama je kukuruz artikal „broj jedan“ i u izvozu i u vrednosti ukupne proizvodnje. Amerika kao prvi najveći izvoznik ima dozvoljeni nivo aflatoksina od 0,5 mikrograma po kilogramu i neće uskladiti svoje propise sa evropskim jer čuva svoje proizvođače. SAD ima mnogo liberalnije uslove jer su dominantni, imaju mnogo produktivniju poljoprivredu, a mogu da konkurišu i cenama. EU, s druge strane, ima stroge kriterijume kako američki kukuruz ne bi ugrožavao njenu proizvodnju. Kada ste mala zemlja, a već ste među prvih deset proizvođača za žitaricu koja je univerzalna i koju svi traže u svetu, svako pokušava da vas istisne sa tog tržišta ili vam ugrozi poziciju. Zato se i izmišljaju razne necarinske barijere, takozvani perfidni sistemi vancarinske zaštite, različiti sistemi kvaliteta i kriterijuma, poput ovog – navodi Prostran.

On dodaje da odnedavno važeći kriterijum možemo da primenimo kada je rod kukuruza dobar, ali da nije izvesno da li ćemo time ugroziti narednu godinu.

– Na našu sreću, kukuruz je ove godine dobar i zdrav, pa i sa tim kriterijumom neće biti problema. Ove godine planiramo da izvezemo 3,5 a možda čak i četiri miliona tona kukuruza, što je vrednost viša od 600 miliona evra. Aflatoksina nema na uzorcima koji su rađeni ove godine, a ako se i negde pronađe, to neće biti značajne količine – zaključuje Prostran.

U udruženjima proizvođača žitarica smatraju da nema bojazni da se ponovi situacija slična onoj iz 2012. godine, kada je nivo aflatoksina u mleku i stočnoj hrani bio i 10 puta viši od dozvoljenog.

– U godinama kada se pojavi značajnija količina aflatoksina u stočnoj hrani, veoma je teško zadržati njegov dozvoljeni nivo u mleku, i tu je potreban niz mera u proizvodnji i skladištenju kukuruza. Kada se to dogodilo 2012, veliki broj skladištara nije imao iskustva, problem nije na vreme uočen i taj procenat toksina se znatno uvećao. Kada je on ušao u silose i dobio uslove da se dalje širi, od takve hrane više nije moglo da se proizvede dobro mleko, pogotovu na malim farmama gde kukuruz direktno, bez kontrole, odlazi u ishranu krava – kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.

On dodaje da je prisustvo aflatoksina u kukuruzu ove godine svedeno ispod najstrožijih normi, a da daleko bolje kontrole sprečavaju da kukuruz sa toksinima, ukoliko ga i bude bilo, uđe u proizvodnju stočne hrane. Saković dodaje da će ova promena propisa, iako sama po sebi nije konačno rešenje, doprineti većoj sigurnosti potrošača, ali i očekuje da „država neće više posezati za merama povećanja procenta, jer bi to bilo neozbiljno“.

Preuranjena odluka

Prvi put je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku neuspešno smanjen na 0,05 mikrograma pravilnikom iz aprila, a mera je trebalo da stupi na snagu u julu prošle godine. Prema izjavi ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, u tom momentu odluka je bila preuranjena, i bila je deo „ambicioznog plana da se pun efekat izmenjenog pravilnika o kvalitetu stočne hrane postigne za samo tri meseca“. Kao prelazno rešenje, dozvoljeni nivo toksina propisan je na 0,25 mikrograma, a do kraja godine stvoreni su uslovi za usklađivanje sa evropskim standardom. „Postignut je izvanredan rezultat za relativno kratko vreme, znatno kraće nego što je bilo potrebno proizvođačima iz nekih drugih, ekonomski znatno razvijenijih zemalja“, izjavila je Bogosavljević Bošković, dodajući da je nekima bilo potrebno čak sedam godina.

Danas