Junski toplotni talas nije ostavio veće posledice na useve u Srbiji jer je kratko trajao, ali poljoprivrednici upozoravaju da bi novi periodi ekstremnih temperatura mogli ozbiljno da ugroze kukuruz i suncokret, koji ulaze u najosetljivije faze razvoja
Poljoprivrednik iz srednjeg Banata i član Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Milan Bogunović kaže za portal N1 da su zahlađenje i kiša stigli u poslednjem trenutku, omogućivši kukuruzu da se oporavi i nastavi oprašivanje.
„Kukuruz je tokom poslednja dva dana toplotnog talasa izgledao strašno i počeo je da vene. Da su visoke temperature potrajale još dva ili tri dana, imali bismo posledice. Nakon zahlađenja uspeo je da se oporavi, tako da je za sada dobro“, navodi Bogunović.
Najkritičniji period tek predstoji
Kukuruz je trenutno u fazi oprašivanja, dok suncokret počinje da cveta, zbog čega će vremenske prilike u narednim nedeljama biti presudne za formiranje roda. Biljkama je sada potrebno dovoljno vlage i umerenije vreme kako bi mogle da formiraju i popune zrno.
Kukuruz u ovoj fazi troši velike količine vode, a dodatna otežavajuća okolnost je to što je zbog prolećne suše ostao nizak. Niža stabljika jeste otpornija na lomljenje tokom nevremena, ali je nepovoljnija za oprašivanje, jer biljci tada nedostaju hlad i niža temperatura.
Bogunović podseća da se prošle godine, posle prvog toplotnog talasa, kod nedovoljno razvijenih biljaka nije formirao klip, što je dovelo do veoma slabih prinosa.
Suncokret je otporniji na nedostatak vlage, ali su i kod njega tokom najtoplijih dana počeli da žute i venu donji listovi. Kiša i pad temperature pomogli su biljkama da se oporave, ali im je potrebno da izdrže još oko mesec dana do žetve.
Podzemne vode pale na sedam do devet metara
Mnogo veći problem od jednog toplotnog talasa predstavlja višegodišnja suša, koja je znatno smanjila rezerve podzemnih voda u Vojvodini.
Prema rečima Bogunovića, voda se nekada u Banatu nalazila na dubini od oko metar i po, dok se danas povukla na sedam do devet metara. Posle četiri sušne godine i ovogodišnjeg proleća bez dovoljno padavina, zemljište nema rezerve koje bi biljkama pomogle da prežive duže periode vrućine.
Prolećna suša već je umanjila prinose pšenice. Od sredine februara do početka aprila gotovo da nije bilo padavina, a posle jedne kiše usledio je još jedan period od 33 dana bez vode.
„To je dovelo do velikog gubitka roda pšenice, koja zbog suše nije mogla da razvije zrno. Nekada smo iz zime izlazili sa oko 400 litara vode po kubnom metru zemlje i mogli smo da računamo na dobar prinos“, kaže Bogunović.
Navodnjavanjem se troše drevne rezerve vode
Dodatnu zabrinutost izaziva način na koji se nadoknađuje nedostatak padavina. Bogunović upozorava da se za navodnjavanje kukuruza koristi arteška voda iz dubokih slojeva, čije su se zalihe stvarale hiljadama godina.
„Kukuruz koji prodajemo za 20 dinara navodnjava se arteškom vodom. Trošimo zalihe koje su u pojedinim slojevima zemlje nastale pre 20.000 godina. Ako ih sada potrošimo, šta ćemo posle“, upozorava on.
Zbog nedostatka padavina poljoprivrednici su prošle jeseni odustajali i od setve uljane repice, jer tokom septembra i oktobra nije bilo dovoljno kiše. Pšenica je, kako navodi, često posejana u potpuno suvo zemljište, uz nadu da će padavine stići naknadno.
Iako je junski toplotni talas prošao bez većih posledica, ratari strahuju da bi novi periodi ekstremne vrućine, uz iscrpljene rezerve vode, mogli ozbiljno da ugroze ovogodišnji rod. Ukoliko podbace i kukuruz i suncokret, poljoprivrednici u Banatu mogli bi se naći u još težoj proizvodnoj i finansijskoj situaciji.
