Iako su zasadi na poplavljenim površinama uništeni, na oko 80.000 hektara, stručnjaci kažu da nije sve izgubljeno, jer postoje mnogobrojne rane sorte i hibridi žitarica, stočne hrane, čak i povrća koje će uskoro moći da se zaseju i da stignu do jeseni.
Uslov za to je, kaže Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, da se najpre očisti poljoprivredno zemljište, da se potom ispita i proveri da li je bezbedno i ispravno za poljoprivredne radove.
– Posle toga može da se pristupi setvi ranih sorti i hibrida. Najpre se tu misli na kukuruz FAO grupe 100, 200 ili 300. Ukoliko bude povoljna godina, taj kukuruz može da sazri do jeseni, odnosno za nekih stotinak dana – kaže Cvijanović.
Prema njegovim rečima, postoje i rane sorte povrća, poput paprike i paradajza, koji uz navodnjavanje takođe mogu delom da spasu ovu poljoprivrednu sezonu.
– Može se sejati istočno krmno bilje koje ima kratku vegetaciju. Tu pre svega mislim na stočni grašak, detelinu ili lucerku. Opcija, znači, ima dosta i treba što pre pristupiti realizaciji – zaključuje Cvijanović.
On kaže i da sada treba realno i precizno proceniti štetu u poljoprivrednim domaćinstava i pomoći najugroženijima.
– U taj posao treba uključiti sve. Znači, ne samo državu, već i struku, institute, fakultete, fondove… Obnova proizvodnje mnogo košta. Treba ponovo kupiti seme, đubrivo, zaštitna sredstva – kaže Cvijanović.
Šta se može sejati posle povlačenja vode i čišćenja terena zavisiće od slučaja do slučaja, smatra Milan Prostran, naš poznati agroekonomski analitičar. Kako kaže, ima i zemljišta koje je sada potpuno uništeno, jer je voda odnela plodni sloj.
– U prvim danima ili čak mesec dana, poljoprivredni proizvođači će voditi bitku da svoja domaćinstva stave u funkciju posle svih mera zaštite od bolesti i sanacije uništenog. Može se sejati rano povrće, kao i rano stasni kukuruz FAO grupe 200 čija je vegetacija 100 dana tako da do jeseni mogu da stignu i da sazre – rekao je Prostran.
Stručnjaci savetuju i da bi bilo dobro da proizvođači od države dobiju besplatno seme, đubrivo i gorivo, a onima koji su uzeli bankarske kredite te obaveze bi trebalo reprogramirati bar na pet godina. S obzirom na to da je i mnogo stoke uginulo neophodno je da se stočarima obezbede grla stoke iz donacija.
Valja podsetiti i da je prema podacima vodećih osiguravajućih kuća, u Srbiji osigurano jedva oko osam procenata obradivih površina, pa je stoga jasno da će veoma mali broj građana dobiti nadoknadu za pretrpljenu štetu koju su prouzrokovale poplave. Kako se rizik od ove nepogode dodatno osigurava, najveći deo nastalih šteta mora da nadoknadi država, bilo iz budžeta bilo iz donacija, ali jedan deo sasvim sigurno i sami poljoprivrednici.
Politika
