Kvalitet površinskih voda u Srbiji je već nekoliko godina unazad dobar i ima rastući trend, izjavio je šef odseka za indikatore i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine Nebojša Veljković.

Govoreći o kvalitetu površinskih voda i jezera, čemu je bila posvećena današnja zajednička sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za zaštitu životne sredine koja je održana na Paliću, Veljković je rekao da Agencija za zaštitu životne sredine već nekoliko godina prati njihov kvalitet na osnovu Srpskog indeksa kvaliteta vode.

On je precizirao da taj indikator klasifikuje kvalitet vode u pet kategorija, prema devet fizičko-hemijskih i jednom mikrobiološkom parametru.

Veljković dodaje da situacija u svim vodnim područjima nije idealna, jer je kvalitet u Vojvodini najslabiji, gde preko 40 odsto uzoraka kategorisano kao loše.

Tome najviše doprinose Veliki bački kanal, zahvaljujući izlivu otpadnih voda iz poljoprivrednih kompleksa i gradova na potezu Vrbas – Kula – Crvenka, i ta deonica već nekoliko godina ima ubedljivo najgori kvalitet, koji je na nivou „veoma loš” – rekao je Veljković.

Od ostalih područja u Srbiji, on je po kvalitetu izdvojio rubna područja, odnosno reku Drina, sa Limom i manje vodotoke u istočnoj Srbiji koji, prema pomenutoj klasifikaciji, imaju veoma dobar ili odličan kvalitet.

„Manje reke u istočnoj Srbiji, kao što je Dragovištica, imaju kvalitet „odličan” u kategoriji, da bi u određenom delu godine ta voda mogla da uz minimalno prečišćavanje na filterskim postrojenjima da se koristi kao voda za piće” – rekao je Veljković.

Na osnovu svih navedenih primera, on kaže da je generalna ocena kvaliteta površinskih voda u Srbiji takva da su tamo gde su količine vode najmanje one i najkvalitetnije, ali tamo, po njegovoj oceni, ima najmanje stanovnika i najmanje su potrebe za vodom.

Sa druge strane, po njegovom mišljenju, tamo gde ima najviše stanovnika, u moravskoj udolini i Vojvodini, kvalitet je najslabiji i tamo ima najviše vode.

Na zajedničkoj sednici ova dva skupštinska odbora bilo je reči i o državnom poljoprivrednom zemljištu, gde je predstavnike subotičke lokalne samouprave najviše zanimalo kada će ovaj grad dobiti saglasnost na godišnji Program korišćenja, uređenja i zaštite državnog zemljišta, koji podrazumeva i njegovo izdavanje u zakup, što je jedna od dominantnih tema u Subotici u poslednjih nekoliko meseci.

Odgovarajući na pitanja, savetnik u Upravi za poljoprivredno zemljište Vladimir Banić rekao je na sednici da će nadležni svoju saglasnost na taj program dati sutra.

„Površine koje su predmet vraćanja Crkvama i ostalim verskim zajednicama biće u sastavu programa, ali uz napomenu da su predmet sudskog spora i biće privremeno izuzete iz licitacija, odnosno izdavanja državnog zemljišta u zakup” – rekao je Banić na sednici.

Ova sednica van sedišta Skupštine Srbije podržana je projektom „Jačanje nadzorne funkcije i javnosti rada Narodne Skupštine Republike Srbije” koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Tanjug