Značajan izvozni potencijal za šećer koji se proizvodi u Srbiji su tržišta u okruženju, a Komisija za zaštitu konkurencije ističe da je neophodno makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana
Šećerane u Srbiji imaju značajan izvozni potencijal na okolna tržišta, a za očuvanje proizvodnje i uspešnu tržišnu utakmicu ključna je opredeljenost za povećanje produktivnosti, navodi se u sektorskoj analizi stanja konkurencije na tržištima šećerne repe i šećera u Srbiji koju je sačinila Komisija za zaštitu konkurencije (KZK).
”Ključna je opredeljenost šećerana da u izmenjenim okolnostima na tržištu šećera u Evropi, povećaju svoju produktivnost, kako bi uspešno konkurisali evropskim i svetskim proizvođačima”, navodi KZK u zaključku analize rađene za trogodišnji period od 2017. do 2019. godine.
Značajan izvozni potencijal za šećer su tržišta u okruženju, a KZK ističe da je neophodno makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana u Srbiji.
Za period od 2017. do 2019. godine na tržištu proizvodnje šećerne repe karateristično je smanjenje zasejanih površina i smanjena proizvodnja repe sa 2,5 miliona tona na 2,3 miliona tona, kao i istovremni rast prinosa sa 46,7 na 54,2 tone po hektaru. EU je 2017. godine liberalizovala svoje tržište za šećer od trske pa je i u zemljama EU smanjena površina pod repom.
U Srbiji otkupljivači su Sunoko grupa (šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Senti), i Helenik grupa (šećerane u Crvenki i Žablju) a količine koje su otkupili pale su sa 2,1 milion tona u 2017. na 1,16 miliona tona u 2019. godini. Kako Sunoko preradi 70-80 procenata repe, a Helenik 20-30 odsto KZK je navela da tržište proizvodnje šećera u Srbiji ima visok stepen koncentrisanosti, i da je po strukturi duopol.
KZK navodi da je u period od tri godine proizvodnja šećera u Srbiji prepolovljena, sa pola miliona tona iz 2017. na 250.000 tona u 2019. godini. Navodi i da su u 2019. bile aktivne samo četiri šećerane u Srbiji, a kao trend ističe da je u EU zemljama za nešto više od 10 godina ugašeno više od 80 šecerana.
Uvoz šećera u Srbiju je zanemarljiv zbog zaštite kroz kvote i prelevmane, dok je prošečna godišnja potrošnja kod nas 250.000 tona, i kako se navodi, u padu. Dodaje se da je više od pola domaćeg tržišta šećera na početku držao Helenik, a da na kraju analiziranog perioda drži Sunoko. Značajne količine šećera iz Srbije izvoze se u EU i zemlje CEFTA, jer u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji – nema šećerana.
KZK očekuje da u narednom periodu konkurentski pritisak na domaćem tržištu izvrši i uvoz šećera iz EU i Rusije, a kao prepreke za uvoz iz zemalja EU ističe dažbine i kvote.
