Na Oglednom poljoprivrednom dobru ”Radmilovac”od zasadima voća je 15 hektara, pod vinovom lozom 13, na pet hektara je Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, a na desetak ratarska površina sa plastenikom, proizvode se i različite vrste meda.. Tu studenti Poljoprivrednog fakulteta godinama peku zanat
Iz bele kuće u kojoj se peče rakija vije se dim. Pod brežuljkom u vinogradu i voćnjaku orezuje se loza i okopava voće. Kraj jezera u kome se mreste šarani i pastrmke šetkaju se patke, guske, labudovi, ”manekenišu” paunovi…
Sve je ozelenelo i ”diglo se na noge” na Oglednom poljoprivrednom dobru ”Radmilovac” smeštenom na samo 14 kilometara od centra grada. Tu studenti Poljoprivrednog fakulteta godinama peku zanat, usavršavaju se stručnjaci, ali istovremeno proizvodi odlična rakija i vino. A možda svega ne bi ni bilo da predratni industrijalac Milan Vukićević nije imao viziju i da imanje na vreme nije zaveštao Univerzitetu.
– Ogledno poljoprivredno dobro „Radmilovac” deo je Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Prostire se na 86 hektara, a mi obrađujemo oko pedesetak hektara. Pod zasadima voća je 15 hektara, pod vinovom lozom 13, na pet hektara prostire se Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, a na desetak ratarska površina, sa plastenikom. Gajimo grožđe, voće, pravimo vina i rakije, bavimo se i pčelarstvom. Imamo 40 košnica, pa proizvodimo različite vrste meda – bagremov, cvetni, livadski i suncokretov. Jedinstveni smo po medu od sofore, specifične biljke poznatije i kao japanski bagrem – objašnjava Vladimir Zečević, zamenik direktora Poljoprivrednog oglednog dobra ”Radmilovac”.
Praktična nastava studenata Poljoprivrednog fakulteta
U vinogradu i voćnjaku svakog proleća i jeseni je kao u košnici, jer su u „gostima” studenti treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta. Oni krče, orezuju, a kasnije i pomažu u branju grožđa, bresaka, jabuka, šljiva, krušaka…Tako je bilo i pre nekoliko dana kada je naša ekipa obišla ovo imanje. Rezalo se na sve strane, pa je škripa makaza odjekivala radmilovačkom padinom.
– Na našem dobru stvorene su 23 sorte vinove loze, petnaest stonih, osam vinskih i jedna sorta breskve. Od stonih sorti, namenjenih za jelo, tu su „demir kapija”, „beogradska rana”, „smederevski muskat”, „gročanka”… a od vinskih – „godominka”, „kladovska bela”, „župski i krajinski bojadiser”… Najveći broj stonih sorti može da se kupi u prodavnici na fakultetu, ali i kod nas u „Radmilovcu” – objašnjava profesor Saša Matijašević, sa Poljoprivrednog fakulteta.
U dobrim godinama sa ove površine dobije se oko 60 tona grožđa, a u nekim manje dobrim između 35 i 40 tona. Od te količine proizvede se oko 20.000 litara vina, a jedan deo se čuva u arhivi.
Ispod padine sa vinogradom nalazi se ogledni voćnjak u kome jedne do drugih rastu jabuke, šljive, breskve, kruške… O njima brinu stručnjaci fakulteta, ali i studenti. Oni se obučavaju u modernom voćnjaku kakvih je sve više u Srbiji.
– Od tradicionalnih voćnjaka ovaj se razlikuje jer su sadnice gušće raspoređene, na nešto više od metar, a nekada je ta razdaljina bila i po četiri, pet metara. Na jedan hektar može da se posadi više od 3.000 sadnica. Iznad njih se postavlja protivgradna mreža. Ugrađen je i specijalni sistem zalivanja – kap po kap. Na ovaj način voćari su osigurani od grada, a sistem zalivanja obezbeđuje potrebnu količinu vlage u sušnim godinama. Prinos je jako dobar, pa se u slučaju jabuke kreće između 80 i 90 tona po hektaru, dok su nekadašnji zasadi u dobrim godinama mogli da daju oko 50 tona. Važno je i to što je kod savremenih zasada jabuke i do 80 odsto plodova prve klase, a kod starih zasada u prvoj i drugoj kategoriji bilo je oko 60 odsto – napominje Zečević.
Kolekcioni zasadi deo oglednog dobra
Osim modernog voćnjaka, na dobru postoji i posebno uređen prostor gde se gaje stare sorte, takozvani kolekcioni zasadi (banke gena), ali i nove sorte iz celog sveta.
Nekada je imanje presecao potok. U njega su se ulivale otpadne vode iz obližnjih naselja, pa su ga zbog „sastava” zvali Šugavac. Srećom, voda iz „obogaćenog” potoka preusmerena je u veliku odvodnu cev, a na njegovom mestu potekao je „Mali Dunav”. U njegovom donjem toku uređen je savremeni Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju.
– U Centru se bavimo programima selekcije šarana, kalifornijske pastrmke i ishrane riba i do sada smo postigli dobre rezultate. Kako bi program bio pod stalnim nadzorom, u hali gde se odgaja mlađ za ishranu riba imamo robota kojim se upravlja kompjuterski. U okviru centra nalazi se zgrada sa akvarijumima sa četrdeset vrsta riba koje nastanjuju vode Srbije. Među njima su potočna pastrmka i mrena, mladica, zlatovčica, gaovica, jegulja, zlatni karaš, crnka, bodorka, deverika, som, smuđ, štuka… U našem centru može se okušati i ribolovačka sreća na kapitalne primerke soma i šarana – priča Marko Stanković, docent na Poljoprivrednom fakultetu.
Mini botanička vodena bašta
Deo prostora Centra zauzima i mini botanička vodena bašta u kojoj se posetioci mogu upoznati sa različitim vodenim biljkama. Trenutno ima četrdesetak vrsta. Oko njih se „muvaju” barske ptice – petnaestak vrsta pataka, pet vrsta gusaka, labudovi…
Na ovom pod konac uređenom prostoru je i ostrvo sa alaskom kućom.
– Do nje se stiže preko visećeg mosta. U kućici se čuvaju alati koje su nekada koristili ribari poput vrške od pruća u obliku levka, drvenih udica, alova i meredova (mreža za prihvat ribe), ribarskih kuka… Tu je i maketa barke – broda, ribarice ili tikvare, koji se nekada davno koristio – ističe Stanković.
U vinskom podrumu, u hrastovim i takozvanim baruk buradima koja se prave nagorevanjem drveta čuvaju se vina, a u arhivu flaše „pića bogova” proizvedena na ovom imanju. Među njima su „radmilovački biser”, „dositej”, „emeritus”, „legat”, „misterija”,„rektorsko vino”…
