Sve veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Oni teško pariraju uvozu i pored novih tehnologija u zasadima
Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki povrtari se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu. Ali i taj posao im kvari uvoz iz Albanije, gde se proizvodnja bez veštačke toplote poklapa s prvom berbom u Srbiji iz zagrejanih leja, pa je logično da naši proizvođači nisu konkurentni. Zato leskovački povrtari od države očekuju da u ovo vreme nekako ograniči uvoz i na taj način im omogući da vrate novac koji su uložili u skupu opremu.
Zagrevanjem plastenika do veće zarade
Kada je Jovica Stojković iz Navalina kod Leskovca pre 17 godina počeo da greje svoje prve plastenike, rani krastavac se prodavao za dva do dva i po evra po kilogramu. Prvi ovogodišnji krastavci obrani su pre dvadesetak dana, ali proizvođači sada, kao ni nekoliko godina unazad, ne mogu da računaju na tu cenu. U Leskovcu se trenutno zagreva od 25 do 30 hektara pod povrćem, ulaganja su danas mnogo veća, ali bez obzira na mnogo manju zaradu, Stojković je sa svojom porodicom odlučio da proširi zagrevane površine pod krastavcem sa pola na 1,2 hektara.
Usred njive, pored dva već postojeća, Jovica je postavio novi kotao, a ukupna snaga je tolika da bi sam mogao da greje bar polovinu leskovačkog naselja Dubočica. Ove zime Stojkovići su za zagrevanje 26 plastenika od po 320 kvadrata potrošili oko 500 kubnih metara drva.
– Na ovaj korak nas je navelo to što ćemo ranom proizvodnjom izbeći prodaju u julu i avgustu, kada je velika verovatnoća da cena povrća bude na ekonomskom minimumu. Investicija je vredna oko tri miliona dinara, a 40 odsto ulaganja je subvencionisala država. Ako bi pored takve podrške, u vreme kada stiže naše povrće, na neki način bio ograničen uvoz, onda bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da se ovakva ulaganja isplate – priča Jovica, koji se skoro 40 godina bavi povrtarstvom.
Navodnjavanje u potpunosti kompjuterizovano
U posao je uključio i dvojicu sinova, pa zajedno obrađuju još oko pet hektara pod krompirom, deset pod pšenicom i četiri pod kukuruzom. Sledeće godine će grejati sve površine pod plastenicima od oko dva hektara. Stojkovići svakodnevno imaju po desetak radnika, a svake sezone isplate oko 3.000 dnevnica. Ovo domaćinstvo je jedno od tek nekoliko u Srbiji koja su navodnjavanje svojih plastenika u potpunosti kompjuterizovala.
– Uveče sednem za računar i zadam parametre i narednog dana sve se odvija automatski. Proizvodnja će ove godine biti dobra, ali kako ćemo proći, znaćemo tek na kraju sezone. Pre dve nedelje počeli smo berbu i isporučujemo od dve do dve i po tone robe svakodnevno. Nemamo problem s tržištem, jer imamo kvalitet i količine, a do kraja juna oko 40.000 biljaka trebalo bi da da 200 tona roda – dodaje Vladica, jedan od Stojkovićevih sinova.
Kada prođe sezona krastavca, pod njihovim plastenicima naći će se jesenji paradajz, koji će, ukoliko bude bilo potrebe, takođe zagrevati. Paradajz će rasaditi u julu, pa će biti i prilike da iskoriste lepo vreme za godišnji odmor.
– U našim klimatskim uslovima, kada “vučeš” neki proizvod tokom cele sezone možeš da imaš i velike probleme, jer s velikim vrućinama stižu insekti i bolesti, a mi smo naše kupce navikli na najbolje. Sada biljke nismo tretirali hemijom, jer za to nije bilo ni potrebe – objašnjava Vladica.
Porodica Stojković ima i hladnjaču kapaciteta 300 tona. Najviše je koriste za rashlađivanje povrća, jer su sve češći takvi zahtevi kupaca. U njoj su uskladištili i prošlogodišnju proizvodnju krompira, a poslednje količine prodaju ovih dana.
Sporan kvalitet uvoznog povrća
Aalbanski povrtari imaju povoljne klimatske uslove, ali im je tehnologija mnogo lošija od naše. Na pojedinim fotografijama iz njihovih plastenika, gde je berba krastavaca počela pre dve nedelje, Vladica nam pokazuje tragove hemije i dokaze raznih bolesti. Problem je to što se u Albaniji koriste preparati koji su odavno izbačeni iz upotrebe, pa bi bolja kontrola na našim granicama svima dobrodošla.
Nedostaje berza
U tradicionalnom povrtarskom kraju, ističu proizvođači, nedostaje berza poljoprivrednih proizvoda koja bi bila stabilizator i čuvar proizvođača od rizika brze i drastične promene cena do koje često dovodi veštački višak proizvoda. Uz planiranu proizvodnju i prodaju svima bi bilo mnogo lakše. Do tada nikoga ne bi trebalo da iznenađuje to što se krastavac prošle nedelje na veliko prodavao po ceni od 70 do 80, a već juče za 120 do 140 dinara.
