Država Srbija upravlja sa nešto više od 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i daje ga u zakup poljoprivrednicima. Za više od 120.000 hektara godinama nema zainteresovanih. To su pašnjaci, livade, njive lošijeg kvaliteta, trstici i močvare. Da to zemljište ne bi ostajalo neiskorišćeno, Vlada je početkom jula donela uredbu o davanju u zakup u nepoljoprivredne svrhe – na primer i za vetroparkove
Poljoprivredno zemljište nisu samo kvalitetne oranice već i desetine hiljada hektara pašnjaka, livada, močvara i drugog nekvalitetnog zemljišta. “Šabac ima 1.133 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Preko 200 hektara je sigurno tog zaparloženog zemljišta koje se ne koristi godinama. Ove godine je ostalo 353 hektara koje smo mi u postupku licitacije sproveli ali niko se nije javio, nije bilo zainteresovanih”, kaže član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu u Šapcu Milutin Stojinović.
Na teritoriji grada Sombora ima više od 28.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Čak 11% tog zemljišta poljoprivrednicima nije interesantno. “Imajući u vidu karakteristike klime na teritoriji grada najbolje bi bilo da se ovo zemljište koristi za izgradnju solarnih elektrana, tj. za postavljanje solarnih panela”, navodi Vladimir Katanić, načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u Somboru.
Nadležni objašnjavaju da je Uredba samo osnov za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Sve aktivnosti na njemu moraju biti u skladu sa važećim propisima – od zaštite životne sredine, zakona o rudarstvu i energetici, do pravila o planiranju i izgradnji.
Zakup je moguć isključivo javnim nadmetanjem preko posebne aplikacije. “Početna cena je petostruki iznos prosečne cene zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, što je negde oko 125.000 dinara po hektaru.
Kada se radi o nuđenju državnog zemljišta za potrebe eksploatacije, vađenje peska, šljunka, kamena, pošto su to poslovi gde dolazi do najveće promene na zemljištu tu je početna cena tridesetostruki iznos prosečne cene zakupa što je 760.000 dinara”, objašnjava Branko Lakić, v. d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište.
Ugovor o zakupu može da se zaključi najduže na trideset godina. Investitor je u obavezi da izradi projekat vraćanja zemljišta u prvobitno stanje sa projekcijom troškova. Trideset odsto iznosa mora odmah da deponuje na račun Ministarstva, a ostalih 70 odsto najkasnije pet godina pre isteka ugovora.
