Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić ocenjuje da su pojedini domaći proizvođači počeli da gube trku sa konkurencijom na ruskom tržištu.

Rasim Ljajić je precizirao da je u prvom kvartalu ove godine izvoz mladog sira u Rusiju smanjen za 32 odsto, a fete za 74 odsto, a kao ključni razlog za to navodi veću konkurentnost proizvođača sira sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače.

Ljajić, međutim, podseća da je sir, uz vino koje je takođe zabeležilo pad od preko 50 odsto, među retkim proizvodima u grupi poljoprivredno-prehrambenih koji nisu uspeli da se izbore za bolji plasman na ruskom tržištu.

Naime, ova izvozna grupa ostvarila je, podseća on, rast od 20 odsto u prvom kvartalu.

Ministar navodi primer jabuka čiji je plasman porastao za 72 odsto, malina za 81 odsto, pasulja za 83 posto, izvoz stočne hrane zbog niske osnove porastao više od osam puta, a svinjskog mesa skoro 300 odsto.

Na drugoj strani, ukupan izvoz u Rusiju u prvom kvartalu je 36 odsto manji od istog perioda lane jer je, kako tvrdi, zabeležen znatan pad u izvozu industrijskih proizvoda. On je rekao da je 63 odsto smanjen izvoz frižidera i zamrzivača, tepiha 72 odsto, guma 52 odsto, a pokrivača za podove 60 odsto.

Ključni razlozi za manji izvoz u Rusiju, objašnjava, jesu pad vrednosti rublje koja je posledično dovela do pada tražnje na ruskom tržištu, ali ističe da razloge treba tražiti i u većoj konkurentnosti proizvođača sa trećih tržišta koji su privukli ruske dobavljače.

“Imate treća tržišta na koja ruski dobavljači moraju da se oslone zbog njihove konkurentnosti, a to su tržišta Južne Amerike, Kine, Turske, kojima mi ne možemo da budemo konkurentni i otuda pad našeg izvoza kada govorimo o različitim vrstama sira”, objašnjava ministar trgovine.

On dodaje da je sir koji je uvezen na rusko tržište iz Južne Amerike mnogo jeftiniji od onog koji nude srpski proizvođači.

Ljajić, međutim, dodaje da je interes Srbije da što pre dođe do stabilizacije vrednosti rublje, zatim do normalizacije odnosa između EU i Rusije, jer bi Srbija na taj način mogla da u punom kapacitetu iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Upitan kako to da je istovremeno došlo i do pada izvoza industrijskih proizvoda i do rasta izvoza maline ili pasulja, on objašnjava da je to sasvim logično jer se u krizi ljudi prvo odriču onoga što im nije neophodno.

“Uprkos padu rublje i smanjene tražnje u Rusiji, ljudi ne mogu da se odreknu hrane i zato je izvoz poljoprivrednih proizvoda u globalu doživeo porast od 20 odsto”, tvrdi Ljajić.

Istakao je da je, pored pada od 36 odsto ukupnog izvoza u Rusiju u prva tri meseca, istovremeno 12 odsto smanjen i uvoz.

Tanjug