Kompanija LoginEKO, koja u Srbiji organski obrađuje 3.250 hektara, objavila je rezultate žetve za 2025. godinu sa ciljem da doprinese realnijoj, podacima potkrepljenoj diskusiji o tome šta organska proizvodnja u velikim razmerama može da isporuči u praksi – i šta zapravo određuje uspeh takvog sistema
Kada je osmišljena kao sistem, organska poljoprivreda može da obezbedi stabilne prinose i kvalitet pogodan za prehrambenu industriju i u velikim razmerama. Rezultati žetve LoginEKO za 2025. godinu, kako navode iz kompanije, pokazuju kako to izgleda u praksi.
Često se, prema njihovim rečima, može čuti da je organsku poljoprivredu teško „skalirati“, da zahteva mnogo rada i da je teška za upravljanje, posebno kada je reč o korovima. Zbog toga se ona često doživljava kao nepredvidiva po učinku i ekonomski rizična – naročito u trenutku kada bezbednost hrane, otpornost na klimatske promene i efikasnost proizvodnje postaju centralne teme u poljoprivredi.
U mnogim slučajevima, ovakva percepcija potiče iz primene logike malih organskih gazdinstava na mnogo veće sisteme, a zatim i iz zaključka da organska poljoprivreda u velikim razmerama „ne funkcioniše“.
Međutim, razmera menja pravila. U 2025. godini, kako navode iz LoginEKO, požnjeli su 9.870 tona organski proizvedenih useva sa 3.250 hektara obradivog zemljišta, kroz žitarice, uljarice i leguminoze, u zahtevnim zemljišnim i klimatskim uslovima, uz poštovanje srpskih i EU standarda za organsku proizvodnju, kao i dodatnih zahteva Naturland i Bio Suisse sertifikata.
Objavljivanjem rezultata žetve, ističu, žele da doprinesu utemeljenijoj diskusiji o tome šta organska poljoprivreda u velikim razmerama realno može da isporuči – i šta zaista određuje uspeh.
Proizvodnja u izazovnim uslovima
Farma LoginEKO posluje u kontinentalnoj klimi sa četiri izražena godišnja doba, na teškim glinovitim zemljištima i uz sve veću vremensku varijabilnost. Ovi uslovi oblikuju izbor useva, termine izvođenja radova, pritisak korova i potencijal prinosa.
To, kako navode, znači da rezultati ne zavise od „idealnih“ zemljišta ili savršene klime, već od toga kako je poljoprivredni sistem osmišljen i kako se njime upravlja kroz vreme.
Šta pokazuje žetva 2025.
U sezoni 2025. godine proizveli su 9.870 tona organskih useva u raznovrsnim plodoredima klimatski prilagođenih kultura, uključujući pšenicu, ovas, suncokret, grašak, lan, leblebije, speltu i bob.
Proizvodnja se, kako navode, odvija u dve različite regije udaljene više od 100 km, na više lokacija sa različitim zemljištima, vremenskim obrascima, timovima i mehanizacijom. Umesto isticanja pojedinačnih „pikova“, fokus je na ukupnim performansama sistema – uzimajući u obzir ulogu svake kulture u plodoredu, njene parametre kvaliteta i ciljano tržište.
Ovaj kontekst je važan jer sam prinos ne govori celu priču.
Prinos nije dovoljan — važan je i kvalitet
Prinos se često smatra glavnim merilom uspeha u poljoprivredi. Međutim, u proizvodnji useva za ljudsku ishranu, količina ne znači automatski i tržišnu vrednost.
Na prinose utiče više faktora, uključujući sortu (što zavisi od toga da li se usev gaji za prehrambeno ili stočno tržište), sezonske i vremenske uslove i osobine zemljišta. U LoginEKO gaje useve isključivo za ljudsku ishranu.
To znači da daju prioritet parametrima kvaliteta koje zahteva prehrambena industrija — sadržaju proteina, hektolitarskoj masi (poznatoj i kao hektolitarska težina), sadržaju masti, krupnoći zrna, nivou stranih primesa i nečistoća — jer svi oni direktno utiču na konačnu cenu, uz specifične sertifikate.
Zbog toga „juriti“ maksimalnu tonažu, ističu, retko je najisplativija strategija.
Profitabilnost pominju ne zato što je jedino merilo uspeha, već zato što određuje da li se neki model poljoprivrede može realno usvojiti. Samo ekološke koristi nisu dovoljne ako sistem nema ekonomsku logiku za poljoprivrednika.
Ove rezultate dele kako bi podržali poljoprivrednike koji donose sve složenije odluke, nudeći stvarne podatke, kontekst i sistem koji je testiran u velikim razmerama. Cilj je, poručuju, da pokažu da organska poljoprivreda u velikim razmerama može da uskladi odgovornost prema životnoj sredini sa ekonomskom održivošću — tako da održivost ne zavisi od „izuzetnih okolnosti“, već da bude ugrađena u sam sistem.
Uspeh dolazi iz dizajna sistema, a ne iz inputa
U stvarnosti, profitabilnost zavisi od toga koliko se dobro sistem uklapa u svoja ograničenja.
U velikim razmerama, neki pristupi koji funkcionišu na malim organskim farmama, poput modela plodnosti zasnovanih na stajnjaku, postaju logistički nepraktični i skupi. Kako rastu transportne udaljenosti, primena postaje neefikasna, a zavisnost od spoljašnjih inputa se povećava.
Rezultat je sistem koji se manje oslanja na stalne intervencije, a više na planiranje i optimalno vreme izvođenja radova. Ne oslanjajući se na spoljašnje inpute, njihov sistem je, kako navode, i manje izložen cenovnim šokovima i prekidima u snabdevanju.
Šta ovi rezultati znače
Nijedna dva gazdinstva nisu ista. Tip zemljišta, klima, tržišta i infrastruktura značajno se razlikuju. Ipak, mnogi principi koji stoje iza njihovih rezultata mogu se široko primeniti.
Kada se organska poljoprivreda u velikim razmerama planira kao sistem, zasnovan na dubokom razumevanju lokalnog okruženja i izgrađen oko izbora kultura, dizajna plodoreda i tržišnog uklapanja, ona može da daje stabilne rezultate iz godine u godinu.
Deljenjem detaljnih podataka o žetvi, poručuju iz LoginEKO, žele da podrže realniji, dokazima utemeljen razgovor o organskoj poljoprivredi.
