Mačvanski umetnik, Slobodan Zablaćanski, svoja dela stvara vinom. Osim domaće likovne javnosti, njegove slike radjene vinorel tehnikom, videla je i publika u Parizu. Zablaćanski u svetu tako promoviše srpsku umetnost, ali i srpske robne marke, jer je poznat i kao somelijer.
U kući Slobodana Zablaćanskog vino se toči za piće ali i kao boja. Crveno, crno ili belo, bira se po jačini tanina, jer se vinski tragovi četkicom vremenom menjaju, ali ne brišu.
Jedina razlika je, kako navodi, što se višak boje može skidati usnama. Njegove slike tako mirišu na grožđe, odišu toplinom i poput vinograda vole i sunce i ljude.
“Slika sazreva vremenom kao i vino u bačvama ili bocama. Kad dođe u stadijum sepije onda je sazrelo i tu staje.Do sada sam radio crvenim i crnim vinom. Na mestima sam ubacivao i bela ali sada ću da uradim deo slika samo belim vinom. Mnogi će da misle da tu nema ništa novo, ali
vremenom se tanini suše i od belog vina može da bude jako lepa slika”, kaže Slobodan Gale Zablaćanski, slikar.
Slobodan Zablaćanski ekspert je za vizantijsko hrišćansko slikarstvo. Usavršavao se na Hilandaru, a zbog poznavanja živopisa nagrađen je činom “Agio Zoografa”. Oslikavao je pravoslavne svetinje u Americi, ali i crkvu u rodnim Glušcima.
Slikanje vinom je, kaže, najpre bilo malo istraživanje, a posle izložbe u Parizu motiv i veliki izazov.
“Inspiraciju nalazim u vinu i svemu lepom što je vezano za vino. Sav taj vinski manir o kome se toliko priča u Srbiji. Moja poruka bi bila da u svemu treba naći ljubav. Ljubav u svakom momentu, da li je ljubav u vinu ili kao verski motiv, samo ljubav i ljubav…”, kaže Slobodan Zablaćanski.
Večno zaljubljen u umetnost i svoju Mačvu, ovaj neobični stvaralac već pakuje radove za izložbe u Beču, Cirihu i Amsterdamu, gde će osim slikarskih pokazati i somelijerske veštine, uparujući ukuse srpskih vina i kozijeg sira iz zavičaja.
