U Javnom tropikarijumu i akvarijumu u Beogradu koji je osnovala grupa entuzijasta, posetioci svakog dana mogu da vide 200 najrazličitijih životinja i organizama koji žive u vodama širom planete, kao i one iz reka koje nas okružuju.

U toj jedinstvenoj oazi biljnog i životinjskog sveta, smeštenoj u prostorijama bivše Mesne zajednice Dedinje, u Ulici Milenka Vesnića 3, gde su nekada, na izborima glasali i političari stanari tog dela grada, posetioci mogu besplatno da vide razne vrste grabljivica, gmizavaca, ali i nekoliko papagaja i umiljatih mačića.

“Trenutno imamo 200 vrsta raznih organizama, ribica, sasa, korala, biljaka, guštera sa svih strana sveta. Imamo ribe iz Amazona iz Centralne Amerike, Azije, afričkih jezera, Crvenog mora, Jadrana ali i Save i Dunava”, naveo je za agenciju Beta Branislav Jakovljević koji je osnivač i projekt menadžer tog jedinstvenog mesta u glavnom gradu.

“Najviše pažnje privlače grabljivice moćne pirane iz Amazona, kineske aruane, ali i otrovni škorpion”, kaže Jakovljević.

“Ovde su i kameleoni koji menjaju boju pred očima posetilaca. Aruana je vrlo grabljiva riba. Po Feng Šuiju ona donosi sreću i blagostanje pa je Kinezi, ali i kineski biznismeni drže u akvarijumu. Istočnjačko verovanje kaže da kako ona raste, tako raste i njihov biznis”, rekao je Jakovljević i dodao da planiraju da nabave i male ajkule, raže i murine.

Jakovljević koji je tropikarijum osnovao sa prijateljima, naveo je da im je cilj da deci prikažu ribice i druge životinjice sa raznih destinacija koje možda nikada ne bi videlii, osim u Javnom akvarijumu i tropikarijumu, poput retke kineske mekooklopne kornjače, kojoj se vidi i to kako joj oklop tereperi dok se kreće.

“Napravili smo ovo zbog naše dece, školske, predškolske, i omladine. U vreli beogradski asfalt uneli smo komadić prirode sastavljen od puno vode, akvarijuma, terarijuma. U dvorištu imamo kornjače, neke od njih gradjani donose i ostavljaju. Ovde su i jezerca sa japanskim šaranima, bonsai drveće za ljude koji vole prirodu i kućne ljubice uopšte”, naveo je Jakovljević.

Prema njegovim rečima, magičan podvodni svet čine i nezaobilazni junaci iz crtanih filmova Nemo i Dori i drugarice iz njihovog akvarijuma kao i Sundjer Bob, njih deca odmah prepoznaju.

Kako je dodao, tropikarijum i akvarijum može da ima terapeutske stvrhe jer voda i zelenilo, životinjice, muzika… asociraju ljude na odmor lagani žubor vode stimuliše mozak da se odmara, jer je sličan frekvenciji mozga u fazi odmora.

“Ako je čovek usporen, potreban mu je akvarijum sa ribicama koje brzo plivaju, a nervoznim ljudima male široke ribe koje plivaju graciozno i koje bi imale relaksirajuće dejstvo na čoveka. Zbog sve te vode, i one koja pada, mehurića, posetioci se kod nas odmore i rehabilituju iako to ne očekuju”, rekao je on.

Jakovljević je naveo da su zbog tih “moći” koje voda ima, u tropikarijum dolazila i deca sa posebnim potrebama iz škole Anton Skala i organizacije Dečje srce, i dodao da se ta saradnja nastvalja kako bi se tim mališanima život učinio lepšim.

U tropikarijum dolazi i puno dece školskog uzrasta, koja tu imaju mogućnost da vizuleno dožive sve što su učili u šestom razredu, rekao je Jakovljević i pozvao sve profesore bilogoije da sa djacima dodju u tropikarijum, ali i Ministarstvo prosvete da ih podrži u tome.

Uz sve to, kako je dodao, neke od vrsta poput morskih zvezda i gmizavaca, deca mogu ako se ne plaše da dodirnu i da se druže i slikaju sa njima.

Takođe, rekao je, u zgradi tropikarijuma postoji i bioskopska sala sa 60 mesta u kojoj se prikazuju edukativni filmovi i organizuju predavanja.

On navodi da bi Tropikarijum i akvarijum, koji je ove godine bio deo programa u široj kulturnoj akciji Noć muzeja, trebalo da bude znatno vidljiviji u turističkoj ponudi glavnog grada jer takva i slična mesta krase mnoge velike gradove, a stanovnici nekih od njih imali su priliku da uživaju u akvarijumima u telefonskim govornicama koje su rezultat neobične umetničke instalacije.

Ulaz je besplatan, ne želimo da novac bude nešto što će sprečiti ljude da vide to neverovatno mesto, rekao je Jakovljević i dodao da gradjani ukoliko žele, mogu da ostave simboličan novčani prilog koji bi pomogao kupovinu hrane za žitelje te oaze.

Mali posetioci Tropikarijuma naveli su da im se najviše svidjaju Dora i riba klovn, ali i pirane, medjutim bilo je i onih koji su dali bezuslovnu prednost somovima i šaranima živom svetu Save i Dunava.

“Ovde mogu da se upoznaju razne ribe i nauči svašta. Ova ribica je baš čudna. Čuo sam da se zove riba klovn, baš je smešna, ova je narandžasta, a čuo sam da imaju i takve žute. A svidja mi se i to što ribicama mogu da se naprave i neki čudni akvarijumi”, rekao je šestogodišnji Nikola.

Posetioci mogu da vide i čuju i sve o morskoj sasi koja živi na kamenitim obalama mora.

“Često ostane i van vode kada je oseka. Ponekad, je uzme rak-samac i stavi na svoju kućicu kako bi ga zaštitila od predatora žarnim ćelijama koje ima na sebi, a koje mogu biti opasne za manje životinje”, objasnio je Jakovljević grupi dece.

Beta