Prošlogodišnja malina i dalje stoji na lageru u malim hladnjačama, a malinari i dalje čekaju isplatu prošlogodišnje ugovorene cene maline. Stručnjaci poručuju da će se problemi malinara rešiti tek onda kada svi oni postanu akcionari u hladnjačama, odnosno njihovi vlasnici
U problemu su male porodične hladnjače koje su oslonjene na sopstvenu proizvodnju i velika poljoprivredna gazdinstva koja imaju veliki udeo u proizvodnji maline u Srbiji objasnio je Božo Joković iz Udruženja Naše voće Srbija.
Joković kaže da je u toj oblasti trenutno takva situacija da ”svi mute vodu koju piju“. On je zatražio i pomoć Javnog servisa, kako bi se razjasnile sve nedoumice, prenosi Nova ekonomija.
Stav da malinari treba da postanu akcionari u hladnjačama, kao i da treba više raditi na razvoju zemljoradničnih zadruga, odnosno udruživanju primarnih proizvođača, ponovio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u novom Sadu, Zoran Keserović.
”Mi smo krenuli jednim pogrešnim putem kod maline, višnje i borovnice. Samo da smo prihvatili model Južnog Tirola u Italiji, kako oni rade kod jabuke, proizvođači su vlasnici hladnjača i akcionari. Mi smo ovde krenuli suprotnim putem, ovde su hladnjačari odvojeni od proizvođača“, objašnjava Keserović.
On kaže da je svima u interesu dogovor, jer model u Italiji je takav da svi zarađuju na kraju kada se proda jabuka.
Jedan je put da se umeša država, ako ima novaca, a druga mogućnost je nastavak započetog, ali stopiranog razvoja zadruga, objašnjava Keserović:
Meni je žao što država nedovoljno prepoznaje značaj udruživanja, nema budućnosti bez udruživanja jer su nam posedi mali, sve će biti teže.
On kaže da je njegovo lično mišljenje kako zadruge treba da imaju prednost u odnosu na poljoprivredna gazdinstva, kao i da je to ključni momenat u Srbiji i njenoj poljoprivrednoj proizvodnji:
Mora se bolje raditi i na tehnologiji proizvodnje, znam šta znači uvođenje savremenih tehnologija i povećanje prinosa, onda se smanjuju troškovi proizvodnje. Ključna stvar je i da se dođe do kvalitetnog sadnog materijala, mi ga sad u Srbiji nemamo.
Prema Keserovićevom mišljenju, upravo će sertifikovani sadni materijal, od sorte maline vilamet, ili miker povećati prinose i smanjiti troškove proizvodnje. Kako dodaje, taj posao može da se završi za dve ili tri godine.
Keserović napominje i da je Srbija u voćarstvu zapravo počela da pada u tehnologiji proizvodnje, upravo zahvaljujući sadnom materijalu. Kako naglašava to se dešava i u gajenju trešnje, jabuke, a u malinarstvu je svega oko jedan odsto zasada pokrive protivgradnim mrežama iako je malina strateški proizvod.
Trenutni problem u malinarstvu je nastao zbog činjenice što je prošlogodišnja cena maline bila preko 500 dinara po kilogramu, a malim hladnjačama se sada nudi upola manja cena u otkupu.
