Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Atila Juhas predložio je formiranje Radne grupe kako bi se razrešio problem dugovanja sitnih poljoprivrednih proizvođača na ime neizmirenih doprinosa na osnovu poljoprivrede, zbog čega Poreska uprava u nekim opštinama počinje sa aktiviranjem hipoteka i prodajom zemlje tih poljoprivrednika.
Juhas je na skupu koji je organizovan u Subotici rekao je da je Ministarstvo finansija ključno za rešenje ovog problema i da bi u toj radnoj grupi, osim ova dva, bili uključeni i predstavnici ministarstava zdravlja i rada.
On je kao ključne označio izmene i dopune zakona koji definišu doprinose poljoprivrednike, odnosno promene odredbi po kojoj bi se osnovica za obavezno osiguranje utvrđivala na osnovu veličine poseda, odnosno visine prihoda po računu poljoprivrednika, a ne kao do sada kad su iste osnovice imali svi poljoprivrednici koji su imali više od pola hektara u svom vlasništvu.
Sadašnje rešenje, po njegovim rečima, uzrokovalo je da poljoprivrednici koji imaju i pola hektara u svom vlasništvu imaju godišnje doprinose za PIO i zdravstvo u visini između 90.000 i 100.000 dinara, što je, kako smatra, više nego bruto-proizvodnja koja se može ostvariti na toj površini.
“Nemoguće je imati takvo računanje doprinosa kada je nametnuti doprinos veći nego bruto prihod očekivan sa te jedinice površine, konkretno sa 0,5 hektara, što je donja granica. Takođe je paradoks da je za površine od 0,5 do 100-150 hektara isti iznos i tu moramo napraviti sistem na osnovu čega ćemo naplaćivati doprinose”, rekao je Juhas.
Ta osnovica, kao i obaveza zdravstvenog osiguranja za sve članove poljoprivrednog domaćinstva, uzrokovala je u nekim slučajevima i milionska dugovanja stvorena tokom prethodnih 10, pa i više godine kod pojedinih poljoprivrednika koji poseduju svega nekoliko hektara zemljišta.
Poreska uprava, sprovodeći zakone, krenula je u pojedinim opštinama i u prinudnu naplatu kroz prodaju kuća i zemljišta što bi u slučaju Subotice, kako je rečeno na skupu, za posledicu imalo stvaranje novih socijalnih slučajeva.
Tim povodom, Juhas je predložio da se u okviru radne grupe razmotri mogućnost otpisa prispelih kamata, koje su nekada i veće od glavnice duga, a da se plaćanje samog duga omogući na više rata.
Juhas je dodao da je novi Zakon o radu “rešio pola problema” jer je propisano da samo nosilac gazdinstva ima obavezu obaveznog osiguranja, a ne kao do sada kada su svi članovi domaćinstva, hteli-ne hteli, bili obveznici. U rešavanje ovog problema, iako to formalno-pravno nije u njenoj nadležnosti, uključila se i lokalna samouprava Subotice.
Kako je rekao gradonačelnik Jene Maglai, Fondu za PIO i Poreskoj upravi ponuđeno je formiranje volonterskog tima pravnika koji bi, nakon obuke u ove dve institucije, poljoprivrednicima pružao pravnu pomoć u reševanju ovog komplikovanog problema.
“Mislim da će i to biti velika pomoć, jer je najveći broj ovih starih ljudi jednostavno sam ne bi mogao da se izbori sa ovom procedurom formalizma, papirima i tako dalje. U tom smislu, mislim da možemo direktno pomoći”, rekao je Maglai.
On je od države zatražio da promeni zakonske propise gde će biti stavljen moratorijum na izvršavanje prinudne naplate na imovini poljoprivrednika na osnovu ovim potraživanja, kao i to da penzijsko osiguranje za poljoprivrednike bude na dobrovoljnoj bazi.
Skupu, koji je organizovala lokalna Kancelarija zaštitnika građana i Savez samostalnih sindikata, prisustvovao je veliki broj poljoprivrednika.
Tanjug
