Situacija na tržištu nije povoljna za sektor malinarstva u Srbiji, pa narednih godina ne treba očekivati veliku zaradu od prodaje i izvoza tog voća. U takvoj situaciji, i pored svih mogućih ušteda, biće potrebna pomoć kako bi domaća prizvodnja maline preživela, sledstveno i mnoga sela koja žive od voćarstva
”Najvažnije je da održimo domaću proizvodnju maline. Ako dozvolimo da proizvodnja maline nastavi da se smanjuje, mi ćemo ostati bez malinjaka u Zapadnoj Srbiji. Najlakše je reći dižemo ruke”, napominje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić.
On je na debati “Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost”, koju su organizovali Zadružni savez Srbije i zadruga Agro-eko voće u okviru Sajma etno hrane i pića na Beogradskom sajmu, naglasio da ne očekuje neku veliku zaradu od maline u narednim godinama.
”Najveći se poslovi trenutno sklapaju na dva do 2,3 evra po kilogramu, ima tu i ugovora koji se prenose iz prethodne godine”, dodaje profesor Rajić. On podseća da je, prema podacima Uprave carine, do kraja septembra izvezeno oko 50.000 tona maline iz Srbije, po ceni od 4,27 evra za kilogram, a da su ti poslovi ugovoreni prethodnih godina.
Prema njegovim rečima, pred malinarima je veliki izazov, ali nije samo malina problem, pošto je zbog svog značaja “povukla (naniže) i druge vrste voća”. ”U lancima prodaje retko ko ima dugoročne dobre ugovore, stranci se ograđuju, prave ugovore za jednu godinu, štite se upravo zbog velikih promena na tržištu. Logično, jer je zbog ekonomske situacije opada i platežna sposobnost njihovih građana”, dodao je Rajić.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihajlović, rekao je kako je jedino rešenje za probleme u sektoru malinarstva udruživanje proizvođača u zadruge. ”Moj odgovor je zadruga, ona je i prošlost i sadašnjost i budućnost, bez udruživanja nema većih šansi. Neko je podelio da tu postoje mali srednji ili veliki, nikoga ne treba svrstavati, “lanac” treba treba da postoji od proizvođača, udruženih u zadrugu i izvoznika”, ocenio je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, kada se prekine taj lanac, često dođe do problema. Kaže i da su voljni da svakog ko ne veruje u koncept zadruge odvedu da vidi kako izgledaju dobri primeri zadružne prakse.
Jedan od primera uspešnog zadrugastva je zadruga Mrkšićevi salaši kod Srpskog Itebeja u Vojvodini koja plasman svojih proizvoda ostvaruje preko jednog od većih lanaca malopradaje u Srbiji.
