Početak berbe malina u zapadnoj Srbiji sve je bliži, a proizvođači u sezonu ulaze sa više otvorenih pitanja. Pored neizvesne otkupne cene, dodatnu zabrinutost izaziva i pitanje kako će strano tržište reagovati nakon informacije da je u malini iz Srbije, izvezenoj u Nemačku, pronađen virus hepatitisa A

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ocenjuje za RINU da je reč o neprijatnoj situaciji za domaće proizvođače, posebno imajući u vidu da proizvodnja maline u Srbiji poslednjih godina stagnira.

„Vest da je u malini iz Srbije izvezenoj u Nemačku pronađen virus hepatitisa A prilično je neprijatna situacija po srpske proizvođače, uzevši u obzir i činjenicu da domaća proizvodnja ovog voća poslednjih godina stagnira“, rekao je Leposavić.

On naglašava da tvrdnje po kojima su sami proizvođači odgovorni za ovakve probleme nisu na mestu. Prema njegovim rečima, najveći deo proizvođača poštuje principe dobre proizvođačke prakse, dok Srbija i dalje ima visoke standarde u primarnoj proizvodnji i sektoru hladnjača.

„Naši proizvođači u 99 odsto slučajeva sprovode principe dobre proizvođačke prakse. Što se tiče standarda i u primarnoj proizvodnji i u hladnjačama, Srbija je još uvek broj jedan u svetu. Mi veoma vodimo računa u primarnoj proizvodnji“, ističe Leposavić.

Kako dodaje, ne treba prihvatiti tezu da su uvoz, pakovanje i reeksport preduslov za opstanak Srbije na svetskom tržištu maline. Naprotiv, smatra da je potrebno insistirati na domaćoj proizvodnji, jer je upravo ona izgradila ugled Srbije kod kupaca.

„Treba insistirati na našoj proizvodnji i proizvoditi u našim agroekološkim uslovima, jer to je ono što naši kupci traže“, kaže Leposavić.

Nizak rod i potraga kupaca za drugim tržištima

Dodatni izazov predstavlja činjenica da je prethodne godine proizvedeno rekordno niskih oko 18.000 tona maline. Zbog manjka domaće robe, deo kupaca je potrebe za malinom potražio na drugim tržištima, dok su pojedini uvoznici i reeksporteri količine obezbeđivali iz drugih destinacija.

„Veliki broj naših kupaca rešenje za svoje potrebe našao je na nekim drugim destinacijama. Naši uvoznici, odnosno reeksporteri, našli su priliku da se opskrbe potrebnim količinama maline i na taj način upotpune svoju ponudu“, navodi Leposavić.

Prema njegovim rečima, takva praksa može da napravi problem ukoliko poreklo robe i kontrola kvaliteta nisu potpuno jasni. Podseća i na nedavni slučaj isporuke maline u Francusku u kojoj je pronađena nedozvoljena koncentracija kadmijuma.

„Sveukupno gledano, prilično neprijatna i nelagodna situacija pred početak berbe“, kaže Leposavić.

On ističe da sve uvezene količine koje se mešaju, pakuju ili reeksportuju kroz domaće hladnjače moraju biti propisno kontrolisane. Srbija, dodaje, ima protokole i akreditovane referentne laboratorije, ali je ključno da svaki deo sistema uradi svoj posao.

„Treba sve nedoumice otkloniti – da li je to naša malina ili uvezena pa reeksportovana – i otkloniti tu traljavost. Kupci hoće da znaju odakle je voće i na koji način je proizvedeno i to treba u potpunosti da bude ispoštovano“, poručuje Leposavić.

Prema njegovim rečima, rešenja postoje, ali je neophodno da se procedure dosledno primenjuju i da nalazi budu dostupni kako bi se zaštitili proizvođači koji rade u skladu sa pravilima.

„Da ne bude nedoumica od koga je roba, šta je, na koji način i zbog čega je došlo do toga do čega je došlo. Rešenja postoje, samo ih treba ispoštovati“, zaključuje dr Leposavić.