Pred sam početak berbe maline u mačvanskom kraju juče je objavljena vest da je jedna hladnjača ponudila proizvođačima 250 dinara za ekstra klasu ovog voća. Za sada je sa ovom ponudom, navodno, izašla samo jedna hladnjača iz Pančeva
Iako nas do berbe u glavnim malinarskim krajevima dele oko dve sedmice, jasno je da je ovo i više nego dobra vest za proizvođače, kojima je prošle godine, u isto vreme, za malinu najpre nuđeno svega 100 dinara. Inače, prosečna prošlogodišnja cena dostigla je kasnije između 160 i 180 dinara.
Da li sve ovo može biti nagoveštaj uspešne sezone za srpske malinare, ipak je još neizvesno. Predsednik radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, koju je vlada formirala u maju ove godine, Velimir Stanojević rekao je juče za „Politiku” da su zalihe maline u Srbiji trenutno male i da je globalno stanje na tržištu slično, posebno u glavnim konkurentskim zemljama. Na pitanje kako komentariše ovakav rasplet sa cenom, budući da je pre samo nekoliko meseci predviđano da će se ove sezone malina otkupljivati za jedan evro po kilogramu, on je rekao da „tržište verovatno čini svoje”.
– Ako bude nešto niži rod, kao što se pretpostavlja, onda će i malina biti bolje plaćena – rekao je Stanojević. On ipak smatra da „ne može biti reper ni ova prva ponuđena cena koja je objavljena” jer je do glavne berbe u Srbiji ostalo još najviše dve nedelje. Smatra da će cena dostići vrhunac na kraju berbe u planinskim područjima i da će tržište, svakako, sve regulisati.
– Očekivanje struke i radne grupe jeste da cena sigurno neće biti lošija od prošlogodišnje, samo može da bude bolja – rekao je Stanojević.
Poznavaoci tvrde da je ponuđena cena isključivo rezultat celokupnog stanja na svetskom tržištu, gde vlada nestašica ovog voća. Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca sve su manje, a potražnja za kvalitetnom malinom raste na globalnom nivou.
– Ali ako pogledamo Srbiju, ovakva cena je isključivo posledica dugogodišnjeg hronično lošeg odnosa proizvođača i otkupljivača. Takav odnos doveo je to toga da su mnogi odustajali od posla i krčili malinjake i da je maline sve manje – kaže za naš list dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. On je istakao da su poslednje dve do tri godine proizvođači zbog niske cene bili destimulisani da ulažu zasade. Ponovio je da je sada, više nego ikada, potrebno da se uspostavi fer odnos između svih u lancu proizvodnje.
Kako je „Politika” objavila još u februaru ove godine, dešavanja u Čileu nagoveštavala su da dolaze bolja vremena za srpske malinare. Proizvođači iz Čilea, koji su godinama bili jedni od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, dobili su tada rekordno visoku cenu (1,74 evra) za malinu – najvišu u poslednjih deset godina. I podaci iz drugih država poznatih po malini ukazivali su da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u Poljskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i drugde i da će sve to uticati na rast cene ovog voća.
Poznavaoci ističu da će zbog negativne kampanje i manipulacije sa proizvedenim količinama, kako kod nas tako i svetu, ovogodišnja cena koja će biti plaćena domaćim proizvođačima biti zapravo ona koju su otkupljivači postizali u izvozu.
